Sada već po tradiciji utorkom vam preporučujemo jedno književno štivo, koje po našem skromnom mišljenju vredi pročitati. U masi kvalitetnih literarnih dela nije lako odlučiti se za jedno, ali ako u potragu krenemo od priznatih i proslavljenih autora, taj posao je donekle lakši. Vodeći se time, priča nas danas vodi u Portugal, do Žoze Saramaga.Ovonedeljnu književnu preporuku selimo sa istoka na zapad, u Evropu, do još jednog nobelovca, koji je ovu prestižnu nagradu za književnost dobio 1998. godine.
Njegov najpoznatiji roman, koji mu je, po mišljenju književnih kritičara i doneo svetsku slavu „Sedam Sunaca i Sedam Luna“ je naša ovonedeljna preporuka. Odabrala sam je jer je to jedna krajnje neobična priča o običnim stvarima. Velikoj ljubavi , velikim snovima i velikim obećanjima.
Siže bi glasio, pa kao bajka: „Bio jednom jedan kralj koji je obećao da će podići manastir. Bio jednom jedan sveštenik koji je želeo da leti. Bili jednom jedan čovek i jedna žena, tako naizgled obični, a ipak tako posebni.” Njihove sudbine će se povremeno ukrštati stvarajući neverovatne zaplete i donoseći jednu krajnje neobičnu, u suštini ipak ljubavnu priču, koja se odvija u doba zapanjujućih javnih pokajanja jeretika, inkvizitorskih mučenja, širenja kuge i kolonijalizma. U jednom tako haotičnom svetu sveštenik-otpadnik i vizionar Bartolomeu Lourenso de Gužmao izabrao je dvoje ljudi, glavnih junaka romana, da mu pomognu u konstruisanju leteće mašine, nečega što je za to vreme bilo nešto nemoguće i neshvatljivo i predstavljalo pravu jeres, na lomaču se išlo I za mnogo manji“greh” . To dvoje posebnih ljudi su bivši vojnik Baltazar, nazvan Sedam Sunaca i njegova Blimunda zvana Sedam Luna, proročica koja ima moć da pronikne u dušu svakog čoveka. Mašina će zaista poleteti, ali će izazvati neslućene posledice, tako da, iako je sve počelo kao bajka, tako se neće završiti. Poigravajući se istorijskim činjenicama i fikcijom Saramago će isplesti očaravajuću pripovest o ljubavi i čovekovoj potrebi da upoznaje nepoznato, sanjari i tako se približi se božanskom, jer upravo ta potreba da stalno istražuje i preispituje vladajuće dogme predstavlja okosnicu napretka i razvoja ljudskog društva.
Saramago kroz svoja dela iznosi stavove koji se smatraju oštrom kritikom monarhizma i katolicizma, ali i Evropske Unije i Međunarodnog monetarnog fonda, što je podstaklo neke kritičare da ga uporede sa Orvelom. „Orvelova odbojnost prema Britanskoj imperiji istovetna je sa Saramagovim krstaškim ratom protiv imperije u vidu globalizma,“ smatraju neki od njih. A vreme u kojem živimo i medjunarodne prilike koje nas po svemu sudeći očekuju idu u prilog činjenici da je Žoze Saramago bio vizionar i čovek ispred svog vremena, pa ukoliko želimo da bar idemo u korak sa vremenom u kojem živimo moramo se upoznati sa književnim stvaralaštvom ovog priznatog pisca.
