Počela je sedma, poslednja nedelja Vaskršnjeg posta. Svi dani u njoj nose naziv Veliki, pa je tako danas Veliki ponedeljak.
Poslednja nedelja posta naziva se još i Strasna ili Stradalna nedelja, a njen naziv označava stradanje, trpljenje i bol, jer se tada hrišćani podsećaju na poslednje dane života, stradanje i raspeće Isusa Hrista.
Poslednja sedmica Vaskršnjeg posta od najstarijih vremena provodi se u najstrožem postu. Jede se hrana spremljena na vodi, a mnogi se uzdržavaju čak i od ulja i jedu samo hleb, so i voće. Ulje i vino dozvoljeni su samo na Veliki četvrtak, jer je toga dana ustanovljena Sveta tajna pričešća.
Veliki petak je dan najdublje tuge u hrišćanstvu, jer se tada obeležava raspeće i smrt Isusa Hrista. To je dan strogog posta, kada se vernici uzdržavaju od svih životinjskih proizvoda, a mnogi tog dana ne uzimaju ni vodu ni hranu. U hramovima se čita Jevanđelje o Hristovom stradanju, iznosi se plaštanica i vernici joj se poklanjaju u tišini.
Velika subota je dan tišine, molitve i pripreme za Vaskrs. Telo Hristovo počiva u grobu, dok dušom silazi u ad da oslobodi pravednike. Tog dana se takođe posti, a vernici se pripremaju za pričešće koje sledi na Vaskrs.
Vaskrs, ili Uskrs, praznik je nad praznicima. Tada se proslavlja Hristovo vaskrsenje iz mrtvih, pobeda života nad smrću. U ponoć sa Velike subote na Vaskrs služi se Vaskršnje jutrenje, kada se narod pozdravlja radosnim rečima:
„Hristos vaskrse!“ – „Vaistinu vaskrse!“
Vernici se pričešćuju, a trpeza se bogato sprema. Prema običaju, tada se lome i vaskršnja jaja, simbol novog života i pobede nad smrću.
