Srpska pravoslavna crkva i vernici slave Uspenje presvete Bogorodice, jedan od najvećih hrišćanskih praznika. U narodu poznat kao Velika Gospojina, praznik je majki i dece.
Praznik je uspomena na ovozemaljsku smrt Bogorodice i prema jevanđelju to je dan kada se ona vaznela na nebo i predala svoj duh u ruke Spasitelja.
Uspenje Presvete Bogorodice spada u red Bogorodičnih praznika i proslavlja se svake godine 28. avgusta, odnosno 15. avgusta po julijanskom kalendaru. Za taj veliki praznik ustanovljen je dvonedeljni post.
Velika Gospojina je slava mnogih crkava i manastira u Srbiji. Vernici se okupljaju na liturgijama i molitvama, a nakon dvonedeljnog posta mnogi se pričešćuju. Narodni sabori i vašari koji se organizuju na ovaj veliki praznik imaju dugu tradiciju.
Vreme između Velike i Male Gospojine koja je 21. septembra (8. septembra) zove se u narodu Međudnevnica, kada žene beru međudnevničke trave, kojima leče razne bolesti.
Po narodnom verovanju, taj period je najbolji za branje svih plodova, a tada ne trebe sklapati brakove jer mladenci neće imati sreće, a ko se razboli u te dane teško će se izlečiti
