Srpska pravoslavna crkva i vernici obeležavaju danas uspomenu na smrt svetog Jovana, Proroka, Preteče i Krstitelјa. U narodu ovaj praznik naziva se i jesenji Sveti Jovan, ili Jovan Glavosek,
Danas se obeležava dan kada je car Irod iz Galileje koji je živeo suprotno svim Božijim i lјudskim zakonima, naredio da se odseče glava pravdolјubivom Jovanu Krstitelјu jer je Preteča sa javnih mesta osuđivao cara.
Jovanovi učenici noću su uzeli telo svog učitelja i sahranili ga, a Irodijada je izbola iglom Jovanov jezik, pa glavu zakopala na neko nečisto mesto. Smrt Svetog Jovana dogodila se pred Pashu, odnosno uoči Uskrsa. Međutim, praznovanje 11. septembra ustanovljeno je zbog toga što je tog dana osvećena crkva koju su podigli na njegovom grobu u Sevastiji car Konstantin i carica Jelena.
U našem narodu ovaj praznik ima dugu tradiciju i spada u grupu velikih praznika, koji se posebno poštuju.
Izbegava se bilo kakav rad, kako napolju, tako i unutar kuće. Na današnji dan cela porodica posti, a narod se okuplja u hramovima na liturgiji.
Rasprostranjeno je verovanje da se na današnji dan ne jede i ne pije ništa što je crveno, jer to podseća na prolivenu krv Jovanovu. Iz istog razloga danas ne treba uzimati nož u ruke.
Veruje se ne treba jesti ništa iz tanjira, niti sa tacne, a vernici se ne vesele i ne slave.
