Iz bogatog opusa Salmana Ruždija teško je dati prvenstvo nekoj knjizi. Iako je roman „Deca ponoći“ po meni njegovo najznačajnije delo, a možda sam takav utisak stekla jer je to prvo štivo ovog autora koje mi je palo u ruke, a onda podstaklo da se upoznam sa govoto celokupnim opusom ovog vanvremenskog pisca ipak ću u ovonedeljnoj književnoj preporuci prednost dati još jednom njegovom remek delu, romanu „Klovn Šalimar“.
Ukoliko bih sadržaj romana morala da predstavim u jednoj rečenici, onda bih se poslužila citatom da je to “blistav roman koji spaja najdublje žudnje srca i najveće sukobe našeg vremena u jednu neverovatno moćnu, sveobuhvatnu priču”, što i jeste suština onoga što se nalazi na stranicama ove knjige.
Život Maksa Ofulsa završio se nasilno 1993. godine u Los Anđelesu, kada ga je ubio njegov šofer, musliman Noman Šer Noman, poznatiji kao Klovn Šalimar. Iako deluje da zločin ima političku pozadinu i da je reč o klasičnom činu terorizma ispostaviće se da je motiv mnogo složeniji, ličniji. Kada Ofuls, nekadašnji ambasador SAD-a u Indiji i veliki zavodnik, prelepu indijsku igračicu Bunji uzme za ljubavnicu i odvoji je od muža, biće pokrenut niz dogadjaja, sa tragičnim krajem. Ledena osveta ismejanog muža Klovna Šalimara je izvesna, a pitanje je samo vremena, mesta i načina. Šalimar odlazi na vojnu obuku militantnih ekstremista i uskoro postaje terorista sa globalnom perspektivom i mnogo dubljom ličnom osvetničkom misijom.
Samim tim ne možemo, a da se ne zapitamo šta taj sudar potpuno različitih kultura, shvatanja i tradicije može da proizvede? Šta stranci koji ne razumeju, niti se trude da shvate kulturu toliko drugačiju od njihove mogu svesno ili nesvesno da prouzrokuju? A ukoliko se udubimo u analizu i sa ličnog, individualnog nivoa sagledamo širi smisao tog sukoba postavlja se pitanje da li je uplitanje moćnika u politiku jedne zemlje za posledicu imalo stvaranje militantnih grupa i organizacija, kao vida otpora i protesta, što prerasta u opasnost globalnih razmera? A ovo nije, dodala bih, jedini roman, ni jedini autor koji pokušavaju to da nam saopšte.
Inače, jako je zanimljiva lična priča Salmana Ruždija. Ruždi je Pakistanac, rodjen u Indiji u godini kada ova velika zemlja dobija nezavisnost od britanske krune i svedok je turbulentnih vremena koje je zadesilo te prostore. Zbog svojih romana suočio se i sa pretnjama smrću. Naime, zbog pisanja o proroku Muhamedu, koji su muslimanski vernici smatrali uvredljivim, iranski verski vođa Homeini izriče 1989. godine fatvu (smrtna presuda) za Salmana Ruždija i obećava nagradu od četiri miliona dolara za njegove ubice. Ruždi se zato skriva gotovo čitavu deceniju pojavljujući se samo sporadično u javnosti, a do dana današnjeg se nije vratio u svoju domovinu. Dodajmo na kraju i to da je za Nobelovu nagradu bio nominovan ove godine. No, velika je nagrada i broj prodatih primeraka, armija čitalaca i prevod na mnoge svetske jezike, što krasi književni opus Salmana Ruždija, a neka ova moja priča bude mali doprinos popularizaciji njegovih romana kod nas.
