Vreme je značajnih dogadjaja za književnu javnost, pa nas je to i povuklo da danas deo programa posvetimo i obogacivanju duha. A ima li boljeg načina za tako nešto nego kroz dobru knjigu. Ovogodišnja dodela Nobelove nagrade za književnost, koja je otišla u ruke Bobu Dilanu, uzburkala je književnu javnost, podelivši možda više no ikad stručnjake iz ove oblasti, ali nas je, svesno ili ne, opet naterala da usmerimo pažnju na pisanu reč.I nas je eto asocirala da se, u ovoj književnoj preporuci, okrenemo Nobelovcima, ali onim možda ne tako poznatim našoj javnosti. Upravo to nam je i cilj, da vam ukažemo na značajne pisce, svetkog glasa, nedovoljno zastupljene kod nas.
Ova nas priča vodi na istok, u Kinu, postojbinu mnogih dostignuća značajnih savremenom društvu, ali i domovini Nobelovca Mo Jena. Ovu prestižnu nagradu dobo je 2012. godine, a njegov književni opus, posvećen dobrim delom, analizi suštine kineskog društva, kroz različite epohe i u različitim okolnostima, dovodi nas do romana “Priče o crvenom sirku”, koji je dobio i svoju ekranizaciju i reditelju tog ostvarenja doneo „Zlatnog medveda“na filmskom festivalu u Berlinu 1988. godine,a Mo Jenu svetsku slavu. Dovoljno razloga da, ukoliko niste pogledali film, pročitate knjigu.
Okosnicu romana čini borba seljaka protiv Japanaca u drugom kinesko-japanskom ratu (1937–1945) u piščevom fiktivnom zavičaju Gaomi. Naratorov deda, nosač Ju, zaljubljuje se u lepu devojku koju nosi u svadbenoj nosiljci ka kući njenog budućeg muža, gubavog sina imućnog pecirakije. Uskoro odlučuje da ubije i mladinog muža i njenog svekra, pa počinje da živi s njom nastavljajući da proizvodi rakiju od sirka. Rat sve više besni, a Ju sve više napreduje u vojsci i miliciji. Postaje oličenje borbe protiv neprijatelja, ali koliku će cenu morati da plati? „U ovom romanu opisan je zajednički duh kineskog naroda tog doba posle dugog perioda u kom je lična sloboda suzbijana. Roman predstavlja oslobađanje pojedinca koji se usuđuje da govori, da misli i da dela“ rekao je Mo Jen o ovom svom delu. Roman se sastoji od pet novela mozaički uklopljenih u jedinstvenu celinu, a preplitanjem mitova i legendi sa surovim pričama iz savremenog doba, narator se kreće napred i nazad u vremenu i prostoru, popunjava praznine u priči i iznosi pretpostavke o osećanjima svojih predaka iz različitih uglova, i sve vreme drži vašu pažnju.
Inače, Mo Jen je pseudonim pod kojim ovaj kineski pisac, pravog imena Guan Moje, objavljuje svoja dela, a znači “onaj koji ne govori”, ali izuzetno dobro piše, dodala bih na kraju. Deo opusa Mo Jena možete pronaći i u doljevačkoj Javnoj biblioteci, a neka nova ostvarenja možda vidimo na niškom sajmu knjiga.I dok čekamo ovaj sajam knjiga poslužićemo se krilaticom sa beogradskog sajma koji je u toku, a glasi” Knjige u ruke”. S tim u vezi iskreno se nadamo da smo vam pomogli u odabiru štiva, koje ćete uzeti u ruke I pročitati.
