U svetu se raznim manifestacijama obeležava Međunarodni dan žena kao deo borbe za ekonomsku, političku i socijalnu ravnopravnost između žena i muškaraca.
Širom sveta današnji dan se obeležava kao Međunarodni dan žena, u znak sećanja na demonstracije američkih radnica u Čikagu 1909. godine i marš više od 15.000 žena u Njujorku koje su tražile kraće radno vreme, bolje plate i pravo glasa.
Dan žena ustanovljen je na Drugoj međunarodnoj konferenciji žena socijalista, 8. marta 1910. godine u Kopenhagenu, na inicijativu Nemice Klare Cetkin, tadašnje liderke ženskog radničkog pokreta.
Dan žena prvi put je obeležen 1911. godine u Austriji, Nemačkoj, Švajcarskoj i Danskoj, kada je više od milion žena i muškaraca prisustvovalo skupovima na kojima je zahtevano da žene glasaju na izborima, da im se omogući da zauzimaju javne položaje, da imaju pravo na rad i stručno obrazovanje.
Demonstracije radnica održavale su se u skoro svim većim evropskim gradovima svake godine do 1915. i širenja Prvog svetskog rata. Glavni zahtev bio je da evropske zemlje konačno uvedu univerzalno pravo glasa.
Ideja praznika je poziv svima da daju svoj doprinos ukidanju diskriminacije žena u teoriji i praksi, ali i apel vlastima da politika koja se vodi bude u skladu sa potrebama žena.
U Srbiji se Dan žena obeležava od 1914. godine, a Ujedinjene nacije su 8. mart zvanično proglasile Međunarodnim danom žena 1975. godine.
Kao što nam istorija pokazuje, ideja proslavljanja Osmog marta javila se sa ciljem ostvarivanja ženskih prava i poboljšavanja položaja žena u poslu, nauci i mnogim drugim poljima.
Međutim, čini se da je Osmi mart sa godinama izgubio političku konotaciju, i postao praznik koji nas podseća da smo dužni da svoje mame, bake i supruge obradujemo poklonom ili barem cvetom.
