U doljevačkom kraju počela je žetva pšenice i ječma. Ove visoke temperature pogodovale su početku žetve. Poljoprivrednici kažu da ove godine ubiru manje količine hlebnog zrna, jer je setva prošle godine kasnila zbog loših vremenskih prilika.
Prinos pšenice ove godine na većini parcela manji je za oko 20 odsto u odnosu na prošlu godinu, a poljoprivrednici se nadaju da se neće ponoviti prošla godina kada se žetva otegla više sedmica zbog čestih kiša.
Žetva ječma u našem kraju se polako završava, ali uveliko počinje žetva pšenice. Sve je više kombajna na doljevačkim parcelama, a jedan od kombajnera koji je u ataru Doljevca započeo posao je i Vladica Petković iz Starog Momčilova. On kaže da dugi niz godina vozi kombajn u ovom delu opštine i da se ove godine očekuje prosečan rod od oko 3,5 tone po hektaru. Prema njegovim rečima cena kombajniranja, bez vezivanja, ove godine je 12 hiljada dinara, što zadovoljava i kombajnere i ratare. Petković kež da je sve manje mladih koji se bave kombajniranjem jer je posao veoma težak i naporan.
Što se tiče prinosa, kako kaže Saša Stanković iz PSS Niš, ove godine, prema nekim procenama, ječma biće oko 3,5 tone po hektaru, a pšenice oko 3 tone po hektaru. Međutim, Stanković ističe da postoje parcele gde je prinos pšenice oko 4 pa i 5 tona po hektaru, a ječma oko 8 tona po hektaru, što govori da se kvalitetnom agrotehnikom mogu postići i rekordni prinosi.
Poljoprivredni stručnjak Stanković kaže da ječam ove godine ima bolje prinose od pšenice, jer su mu pogodovale kiše u maju, s obzirom da je setva prošle godine mnogo kasnila zbog loših vremenskih uslova. S druge strane, pšenica ove godine ima lošiji prinos jer je na većini parcela retko nikla, a zatim u trenutku cvetanja bio je kišni period nakon koga je useve napala bolest, a mnogi proizvođači nisu izvršili neophodnu zaštitu i suzbijanje bolesti hemijskim sredstvima. A sada zbog visokih temperatura došlo je i do prinudnog zrenja, a sve je to uticalo na smanjenje prinosa.
Ove godine poljoprivrednici će imati od 20 do 30 odsto manje prinose u odnosu na višegodišnje prosečne prinose.
Stanković je još jednom podsetio da dobrom prinosu mogu da se nadaju poljoprivrednici koji su u optimalnom roku posejali pšenicu uz dobro primenjene agrotehničke mere.
