Voćari se od muke hvataju za glavu, ministar najavljuje bolje dane

Niske otkupne cene voća, pre svega nedavno obrane višnje, kao i najave ne tako povoljnih cena šljiva koje  stižu za berbu, još jednom su nažalost, aktuelizovale priču o potrebi udruživanja manjih proizvodjača, izgradnji hladnjača i oživljavanju zadruga, što su stvari od velikog značaja za poljoprivrednike, ali koje se ne mogu ni lako, ni brzo realizovati. O tim gorućim temama je nedavno govorio i ministar poljoprivrede Branislav Nedimović prilikom posete opštini Žitoradja.

Podsetimo, višnja je ove godine vredela samo 30 dinara po kilogramu, iako je najavljivano da ima prostora da bude i 50 dinara, dok su berači naplaćivali dvadeset. Da bi se pokrili samo osnovni troškovi, voćari su isticali da je 50 dinara minimalna cena, a na zaradu su mogli da računaju samo sa 60 dinara po kilogramu. Medjutim, kako su ranije za naš portal ispričali neki od njih otkupljivači su se dogovorili da obore cenu, te su voću stalno nalazili manu i tretirali ga kao lošiju klasu, iako, kako dodaju naši sagovornici, nije bilo osnova za tako nešto.

Nadležni ministar kaže pak da razlog niske cene leži u tržišnim zakonima ponude i potražnje, savetujući poljoprivrednike da se potrude da povećaju prinose po jedinici površine. –  Ministarstvo daje novac za sisteme za navodnjavanje, za moderne zasade kako bi bilo moguće u velikoj meri povećati prinose. Ukoliko imate suprotnu situaciju, stare zasade, male površine, imate i mali rod i tu nema povoljne matematike, ističe Nedimović.

Od niske otkupne cene strahuju i uzgajivači šljiva. Po pisanju Agropress-a cena  šljive-čačanske rane ovih dana je samo 10 dinara, a pošto mnogi uzgajivači ne žele da je prodaju u bescenje sva je verovatnoća da će najveći deo roda otići u rakiju. Inače, dodaju šljiva je ove godine solidno rodila.  Ministar Nedimović kaže na tu temu da naši proizvodjači moraju da se prilagode potrebama tržišta i da će onda biti prostora za veću zaradu. – Evo primera. Šljiva se jako traži u Nemačkoj, ali se traži odredjeno pakovanje, ali ovde nema ko tako da zapakuje ovo voće. Da ima, cena bi mogla da bude i 50, 60 dinara.

Zbog ovakvih i sličnih problema Grad Prokuplje ima u planu izgradnju hladnjače, ali nema mnogo sličnih inicijativa i u ostalim delovima zemlje. Ministar pak ističe da Ministarstvo poljoprivrede nudi podsticaje za tako nešto. – Mi smo spremni da svakom investitoru, što važi od  01. januara ove godine, ponudimo povraćaj sredstava u iznosu od 20 do 50 odsto za izgradnju objekata ili nabavku opreme koja je namenjena skadištenju u preradjivačkoj industriji.

Udruživanje poljoprivrednika i osnivanje zadruga takodje je jedna od ideja, ali da bi se odmaklo od ideje treba  mnogo truda, a naš poljoprivrednik je, smatra ministar, nažalost tokom devedesetih izgubio veru u zadruge. – Postoje dve platforme koje vam mogu doneti veći profit – ako imate kooperante koji su vezani za preradjivačku industriju ili zadruge ili neke slične asocijacije. Već tokom jeseni, ako bude sve kako treba, imaćemo poseban zakon koji će regulisati tržište poljoprivrednih proizvoda. To je težak posao i na tome radi nekoliko ljudi u Vladi, ali ja se nadam da ćemo isterati tu priču do kraja, dodaje ministar Nedimović.

Bilo kako bilo voćari su i ove godine sa zebnjom gledali i u nebo i u cenovnike na otkupnim mestima. Trud im nije bio isplativ, a da li će se i iduće godine, kao sada, od muke hvatati za glavu ili pak zadovoljno trljati ruke ostaje da se vidi.

J.K.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *