OŠ “Vuk Karadžić” Dolјevac, Javna Biblioteka Dolјevac i Kulturno prosvetno društvo Trorečje Kočane juče su održali još jednu letnju radost za malu i večitu decu: Zaronimo u more knjiga. Juče je u ovoj radionici glavna priča bila o hlebu i nosila je naziv „Hleb naš nasušni“. Kako kaže Vlasta Cenić idejni tvorac ove radionice, koja se održava svake srede na dečjem odeljenju Javne biblioteke u Doljevcu, priča o hlebu je zapravo priča o čoveku. Bez priče o hlebu ne može se sasvim razumeti ni sadašnjost. Razgovarali su i zašto se dočekujemo hlebom i solјu? Pričali su o mrvicama Patrijarha Pavla! Veroučitelј Dejan Mitrović mudro pričao priču o nebu u našem hlebu. Tumačili su narodne mudrosti o hlebu. Posebno onu: Ispeci pa reci.
Na ovom drugom okupljanju bilo je prisutno tridesetak učesnika . Kako kaže Vlasta Cenić dragoceno je bilo prisustvo profesorki biologije Suzane Perić i Anđele Đorđević, pa profesorke francuskog Ljilјe Đorđević i profesora fizičkog Miroslava Stojkovića. Tanja i Brankica, profesorke srpskog, kao i uvek.
A da je na jučerašnjoj radionici priča o hlebu kompletna svedoče i razne đakonije koje su umesile profesorke da deca degustiraju. Pesme, priče, razgovor i proizvodi od brašna sve u skladu sa temom okupljanja. Kako poručuju mališani, učesnici radionice, baš je uživanje ovo letnje kupanje u rečima!
Hleb naš nasušni
• U skandinavskoj tradiciji, ako dečak i devojčica jedu istu veknu, zalјubiće se jedno u drugo.
• Hleb je verovatno jedina namirnica koju jedu svi lјudi, bez obzira na rasu, kulturu i religiju.
• Kombajnu je potrebno 9 sekundi da požanje dovolјno pšenice za 70 vekni hleba.
• Oto Fredrik Rohveder je 1928. godine izmislio prvu mašinu za sečenje hleba. U Velikoj Bitaniji se rezani hleb prvi put pojavio 30ih godina prošlog veka.•
• Marfijev zakon kaže da, ukoliko vam ispadne kriška na koju ste nešto namazali, pašće na namazanu stranu.•
• Verovanje kaže da ko god pojede poslednje parče hleba u kući, treba da polјubi kuvaricu/kuvara.•
• U Srbiji, svaki stanovnik prosečno pojede 107 kilograma hleba godišnje.•
• Hleb se javlјa kao ritualni predmet u mnogim obredima Slovena, vezanih za rođenje deteta, ženidbu ili udaju, kućnu i seosku slavu ili godišnje praznike.•
• SLANA LjUBAV KAKO srpski običaji nalažu, u vreme venčanja nevesti se dodelјuju dva hleba da ih drži ispod miške kao znak plodnosti. Mladenci se u kući dočekuju sa solјu. Mladoženji se na koleno stavlјa malo soli, koju zajedno sa mladom poliže. Da bi je više voleo, mlada mladoženji sipa malo soli za vrat.
Ovo je samo delić priče o hlebu. Ako želite da učestvuje i prisustvujete radionici „Zaronimo u more knjiga“ dođite sledeće srede u 13 sati čeka vas Vlasta Cenić da vas povede kroz nova carstva znanja!
M.Jovanović
