Naš kraj po mnogo čemu je poseban, po brojnosti reka na primer, ali i njihovoj specifičnosti. Naime, reka Toplica koja preseca plodni dobrički kraj i po kojoj i jedan okrug u Srbiji nosi ime, u svom toku ima jedan zanimljiv fenomen, koji je toliko poseban da ovu reku čini jedinstvenom ne samo u ovoj oblasti, nego i šire. Naime, osmatrajući sa brda Hisar tok Toplice kroz naš kraj jasno se može uočiti da reka u jednom delu toka teče uzbrdo. To je pojava koja se u nauci naziva epigenija, a ovoj posebnosti Toplice za Radio Koprijan govorio je geograf Nenad Mutavdžić iz Žitoradje.
Epigenija, kaže Mutavdžić, ima u svetu i na Balkanu, mada su retke, a na našoj Toplici ova pojava javlja se dva puta. –Epigenija ili epigenetska dolina je rečna dolina usečena u viši deo terena, koji je izgrađen od otpornijih stena uprkos tome što se u neposrednoj blizini nalazi teren izgrađen od mekših stena i dug je i spor proces je koji prolazi kroz nekoliko faza. Naime, na početku reka se useca u meke stene i mulj. U drugoj fazi reka dolazi do čvrstih stena i lagano se useca, znači pravi brazdu. U trećoj, na kraju pravi svoje korito u steni, dok u procesu denudacije spira okolni rastresiti materijal i nekada dubinska stena sada je na površini. Na prvi pogled u reljefu nastaje neobjašnjiva pojava — rečni tok je usečen u tvrđe i više stene, umesto u niže i mekše.
Ovaj prirodni fenomen oduvek privlači pažnju, a primetio ga je i Jovan Cvijić, osnivač srpske geografske škole. – Domne epigenije imaju doline Južne Morave u Stalaćkoj klisuri i Zapadne Morave u Ovčarsko-kablarskoj klisuri i Resave kod Despotovca. Ivična epigenija nastaje usecanjem doline u podnožje planina, a takve su doline Sokobanjske Moravide kod Soko Banje, Gruže kod Knića i Belog Drima kod Prizrena. Rtasta epigenija postaje usecanjem doline u stenovitu prečagu od otpornijih stena u podini. Doline ovog tipa su Grza kod Paraćina, Toplica kod Prokuplja . U našem okruženju ovog prirodnog fenomena ima u Sloveniji na Savi, u Bosni i Hercegovini na reci Plivi, u Crnoj Gori na reci Sušici kod Berana.
Dve topličke epigenije su u Prokuplju i to na maloj udaljenosti. Prva je oko brda Hisar, koje je gotovo u samom centru grada, a druga manja kod brda Guba koja je prema izlazu iz Prokuplja ka Žitorađi. – Naime, u prošlosti, prostor Toplice je u jednom dužem vremenskom periodu bio pod vodom Panonskog mora. Nakon njegovog povlačenja, kasnije i povlačenja neogenog jezera, ostalo je zaravljeno dno od gline i ilovače. Kada je reka Toplica potekla pre oko 600.000 godina brzo je usecala jezersko dno dok nije došla do kristalnih škriljaca. Tokom više hiljada godina nastavila je da useca stene, sprala jezerske naslage i tako se pojavila epigenija. Tako je Toplica usekla svoje rečno korito u više zemljaste sastavljeno od čvrstih stena, prema severu je ostalo niže i mekše. I baš na tom mestu nije uspela da probije korito, pa je promenila pravac kretanja, okrenula se i napravila krug oko Hisara i niže oko Gube. Faktički na nekoliko mesta ona ima dva svoja toka koja su paralelna. Zato kada neko gleda reku sa Hisara čini se da ona teče uzvodno, što je u suštini samo optička varka. Ona se samo malo vraća unazad, kao da uzima zalet i snagu da probije neosvojivo, objašnjava Mutavdžić za Radio Koprijan. Tako je priroda uredila da barem po ovom fenomenu Toplica postane najspecifičnija reka u Srbiji, a jedna od retkih u svetu.
Epigenija, može imati veliki turistički potencijal. Turizmolozi u Prokuplju smatraju da bi se izgradnjom staze za šetanje do Bolutskog kamena, postavljanjem nadstrešnice i klupa, čišćenjem tog prostora od drveća i šiblja epigenija još bolje istakla i predstavljala bi turističku atrakciju, uz dobrog vodiča koji bi na terenu turistima, ljubiteljima prirode opisao nastanak ovog neobičnog prirodnog fenomena.
J.Kozomara
