Pravoslavna crkva i vernici obeležavaju drugi dan hrišćanske žalosti, Veliku subotu. To je dan koji je Hristos proveo u Hadu pa ga vernici obeležavaju u molitvi i tišini. Po završenoj liturgiji jede se hleb i voda (suhojedenje).
Na taj poslednji dan Nedelje stradanja i smrti vernici celivaju plaštanicu na Hristovom grobu koja se na Veliki petak svečano iznosi pred pravoslavne oltare i krajem dana u subotu, pred slavlje Vaskrsenja, uz poseban ritual ophoda oko crkve unosi u oltar.
U Jerusalimu, svake godine na Veliku subotu, pred Pravoslavni Vaskrs, održava se ceremonija starija od 12 vekova. U hramu Svetog Groba u Svetoj zemlji već vekovima jerusalimski patrijarh uznosi ugašeno kandilo koje se samo pali i taj oganj prenosi na sveće okupljenih vernika, a oni dalje svojim bližnjima i u svoje hramove.
Ove godine, zbog pandemije i zabrane okupljanja, ceremonija će biti limitirana na oko 10 pravoslavnih starešina.
Takođe, na teritoriji opštine Doljevac svi hramovi poštuju preopruke nadležnih da se Liturgije održe bez prisutsva naroda. Crkve su objavile raspored Bogosluženja, ali će sveštenici držati Liturguju bez prisutnih, a vernicima se preporučuje da molitve održe u sojim domovima.
Na ovaj dan završavaju se poslednje pripreme pred najveći praznik. Sprema se i čisti kuća, priprema odeća.
U pojedinim delovima zemlje mesi se kolač – vaskršnjak – okićen bosiljkom, kao i kolačići.
Jedina je subota u godini kada se post sastoji u suhojedenju, odnosno ne jede se kuvana hrana. Ko nije obojio jaja prethodna dva dana, može i danas.
Ne radi se u polju, niti ručni radovi.
