Opština Doljevac Svečanom sednicom u Javnoj biblioteci u Doljevcu, obeležila je u utorak, 13. oktobra Dan opštine, ustanovljen u sećanje da taj datum, od pre 76 godina, 1944., kada su ovi krajevi konačno oslobodjeni od neprijatelja u Drugom svetskom ratu. Nakon tri i po godine okupacije nemačkih, ali i bugarskih snaga, poznatih po svojoj svireposti još iz Prvog svetskog rata, stanovništvo ovog kraja konačno je dočekalo da im naredni dan osvane u slobodi.
U oslobadjanju ovog područja, zabeležio je hroničar doljevačkog kraja, Zarije Stojković, učestvovale su jedinice 22. i 24. divizije NOVJ (Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije). One su dejstvovale istovremeno, prva iz rejona Žitoradje, preko reke Toplice, vodeći borbe u donjem Dobriču, a druga iz pravca Leskovca ka Doljevcu. Inače, organizovanje za konačno oslobodjenje počele su još 10. oktobra, kada su izvršene pripreme za pokret i napad na Niš pravcem Držanovac-Batušinac-G.Medjurovo-Niš i to na prostoru Čapljinac-Pasi Poljana- Niš i drugim pravcem Batušinac-Bubanj.
Već narednog dana, 11.oktobra brigada je zaposela položaj Šarlinac-Mekiš-Čapljinac-Batušinac, dok su se neprijateljske snage utvrdile u Orljanu i Doljevcu, obezbedivši svoj položaj topovima i mitraljeskim gnezdima. U Doljevcu je bilo oko 50 kamiona sa neprijateljskim vojnicima, u Orljanu dobrovoljci, a na orljanskom brdu tri topa.
Leskovački odred je tog 11.oktobra dobio naredjenje da levom stranom Južne Morave izvrši napad na neprijatelja koji je imao svoje trupe u Brestovcu, Pukovu i Doljevcu. Ukoliko bi napad na Doljevac bio uspešan, bataljon je imao plan da se utabori kod Klisure, spreči eventualne napade iz Niša i poveže se sa jedinicama koje su napredovale iz Zaplanja.
Napad je izvršen 11. oktobra u 20 časova, a borba je trajala cele noći, ali je neprijatelj napustio Brestovac i Pukovac. Borbe su se potom uspešno vodile i u Doljevcu, odakle je neprijatelj proteran.
Dvanaestog oktobra Treći bataljon osme Narodnooslobodilačke brigade u 6 časova ujutru ulazi u Pukovac i uprkos jakom otporu i borbama koje su trajale celog dana, goni neprijatelja prema Kočanu. U smiraj tog dana naše jedinice se prebacuju preko Morave i kreću s namerom da zaposednu Klisuru. Borbe su se vodile i izmedju Orljana i Mekiša, a napadane su i snage okupatora koje su se povlačile iz pravca Niša, prema Prokuplju.
Sve te borbe za rezultat su imale konačno oslobodjenje leve strane J. Morave od neprijatelja, te su se borbe preselile u rejon Seličevice, gde se neprijatelj utaborio. Na dan oslobodjena 13. oktobra, oslobodilačke snage i pored jakog otpora nastavile su da čiste prostor na desnoj strani J. Morave prema Nišu.
Najžešće borbe vodjene su upravo na Seličevici gde je neprijatelj bio utvrdjen, ali je i tu razbijen i proteran, a Klisura i Malošište oslobodjeni. Okršaji su nastavljeni i 14. oktobra iz pravca Malošišta ka Nišu, kada je i ovaj grad konačno oslobodjen u takozvanoj „Niškoj operaciji“, zabeležio je Stojković.
Spomenici hrabrim borcima i žrtvama fašističkog terora u skoro svakom selu doljevačke opštine i danas, 76 godina kasnije, svedoče o hrabrim ljudima ovog kraja, koji se nisu libili da svojim životima plate slobodu.
J.K.
