Danas je Sveti prorok Jeremija, a ovaj datum svečano se obeležava u Malošištu kao seoska slava ili kako se nazivaju još zavetine ili krsti. Sveti prorok Jeremija hrišćanski svetitelj rođen je šest vekova pre Isusa. Epidemiološka situacija u celoj zemlji, pa i uoštini Doljevac je mnogo povoljnija u odnosu na prošlu godinu, pa će većina kuća danas i sutra slaviti i imati goste. Sutra se, odnosno dan nakon Sv. Jeremije, praznuje Poljobranija. Ovaj se dan strogo praznuje. Toga dana se ne radi, da bi se sačuvalo polje od grada i drugih elementarnih nepogoda.
Za proroka Jeremiju se veruje da je zaštitnik od zmija otrovnica.
Zato je običaj da se na današnji dan razgone ovi gmizavci da ne bi preko leta dosađivali. Neko iz kuće zbog toga treba da porani, uzme tiganj i lupajući u njega nekoliko puta ponovi:
“Jeremija u polje, a sve zmije u more! Samo jedna ostala, za zlo njeno ostala, oba oka izbola, na dan trna glogova. Na četiri šipova, zlu kob izela”.
Dokle se čuje lupanje i pesma, dotle zmije neće smeti da se približe. Na Jeremijin dan ne otvaraju se britve i ne radi se ništa iglom i koncem. Ko bi na ovaj dan otvorio britvu, veruje se, na toga bi preko cele godine trčale zmije.
U nekim krajevima stari veruju da se na današnji dan ne valja ni češljati da se ne bi izazivali ovi opasni gmizavci.
Takođe, treba paziti da se ni za kim ne vuče odvezana pertla ili neki končić da se na isti način tako ne bi vukle i zmije. Po predanju, Sveti prorok Jeremija već je u petnaestoj godini počeo da proriče i zbog toga je vrlo često bio u nemilosti vlasti, čak proganjan i zatvaran. Zbog svojih proročanstava navukao je gnev velikaša, ali i poštovanje onih koji su u njega verovali. Postoji verovanje, da je i Aleksandar Veliki posetio grob proroka Jeremije i da je njegovo telo tada preneto i sahranjeno u Aleksandriji.
Sutra je Poljobranija
Sutra se, odnosno dan nakon Sv. Jeremije, praznuje Poljobranija. Ovaj se dan strogo praznuje. Toga dana se ne radi, da bi se sačuvalo polje od grada i drugih elementarnih nepogoda. Sutra je i drugi dan seoske slave u Malošištu, pa kako se ne radi ništa u polju, mnogi će iskoristiti ovaj praznik da posete rođake u ovom naselju.
Ovaj dan obeležava se u ratarskim krajevima. Strogo se vodi računa da niko ne radi u polju, kola se ne pokreću, stoka ne preže da se ne bi izazivao vrag koji šalje nevreme, grad, krtice i ptice štetočine.
Ako bi u toku leta pao grad ili se na drugi, pomenuti način nanela šteta, okrivili bi onog koje radio na Poljobranije.
