Srpska pravoslavna crkva danas obeležava slavu posvećenu Kozmi i Damjanu.
Sveti Kozma i Damjan bili su vračevi, odnosno lekari, besrebrenici i čudotvorci. Njih dvojica su bili braća, rođeni su u Aziji, a odgajani su u hrišćanskom duhu.
Veruje su da su od Boga dobili dar da leče ljude, a kako su ga dobili besplatno, oni nisu ni naplaćivali ljudima za lečenje, zbog čega se i kaže da su bili besrebrenici. Letnji Sveti Vrači slave se na dan 14. jula. Svetitelji Kozma i Damjan predstavljeni su na ikonama i freskama u srednjovekovnoj odeždi, sa kovčežićima u kojima su nosili lekove, a jedna od najpoznatijih fresaka sa likovima svetih Kozme i Damjana nalazi se u Pećkoj patrijaršiji.
Posle smrti svetitelja, sahranjeni su zajedno u mestu Feremanu shodno otkrovenju Božjem, te ostadoše čudotvorci kako za života, tako i posle smrti. Narod je nastavio da ih priziva u bolesti i nevolji i do danas.
U narodu postoji verovanje da na ovaj praznik treba izgovoriti molitvu za ozdravljenje, ali i da nije dobro raditi teške fizičke poslove i da bez preke potrebe ne treba izlaziti iz kuće. Postoji veliki strah u narodu da bi svaki fizički posao koji se danas obavi Sveti Vrači mogli kazniti bolešću, nesrećom ili mukom bilo koje vrste. Osim toga Sveti Vrači se povezuju i sa mogućnošću pojave nekih prirodnih nepogoda, poput oluje, grada, groma, grmljavine ili požara, pa zato nikakva fizička aktivnost nije dozvoljena za prave vernike.
