Sečenjem nezvanično najvećeg bureka na svetu teškog preko 250 kilograma i prečnika dva metra u Doljevcu je danas otvorena druga po redu Buregdžijada u organizaciji Javne biblioteke iz Doljevca i Unije pekara iz Niša, a pod pokroviteljstvom opštine Doljevac. Preko 600 porcija ovog, ali i bureka ostalih majstora buregdžijskog zanata-učesnika ove kulinarske manifestacije podeljeno je danas posetiocima, pre svega velikom broju dece za koju je ovo dešavanje bilo prava senzacija. Pored bureka posetiocima je deljen i jogurt, bez koga ovaj poznati južnjački specijalitet, rekli bi znalci, nikako ne ide. 
Najveći, rekorda vredan burek ispečen je u pekari Esnaf pek u Malošištu koja jedina u ovom kraju, prema rečima organizatora, ima tehničkih uslova za njegovu izradu. Burek su pravila četiri majstora, a proces izrade i pečenja trajao je preko tri sata, rekao je u izjavi Radio Koprijan predsednik Unije pekara iz Niša Bratislav Vukadinović. Nezvanično ovaj se burek smatra najvećim na svetu. – Za Srbiju je svakako najveći. Što se sveta tiče Grci su nešto slično pokušavali, ali to nije bio burek,već neka vrsta pite. Mi se trudimo da svake godine oborimo taj nezvanični Ginisov rekord i uspevamo u tome.
Inače, Unija pekara već 18 godina organizuje manifestaciju Dani bureka u Nišu, a u Doljevcu su prošle godine bili prvi put. S obzirom na to da su, kako ističe Vukadinović, naišli na dobar prijem u našem kraju, odlučili su da taj prošlogodišnji performans, zaživi i postane tradicionalan i u Doljevcu, a sve s ciljem promovisanja ovog specijaliteta po kojem je jug poznat. –Moja je obaveza da ovaj specijalitet promovišem na najbolji mogući način, gde god mogu, jer kako ga mi zovemo“GOSPODIN BUREK“ to svakako zaslužuje, zbog svoje zahtevnosti u izradi, posebnih sastojaka, specifičnog ukusa. Ovde u Doljevcu mi i Javna biblioteka spojili smo nespojivo, kulturu i gastronomiju, a vidite i sami da to daje rezultate.
Nekoliko stotina posetilaca počastilo se danas burekom ispred Javne biblioteke u Doljevcu, a manifestacija je nastavljena održavanjem kulturno-umetničkog programa.
J.Kozomara
