Divlje deponije koje se svakodnevno mogu zabeležiti duž naših puteva i pored reka i dalje nažalost svedoče o tome da se u mentalitetu ljudu malo šta promenilo, iako se godinama sve intenzivnije govori o potrebi očuvanja sredine u kojoj živimo, tim pre što drugu, rezervnu nemamo. I pored toga što Javno-komunalno preduzeće obavlja poslove prikupljanja i odvoženja smeća na čitavoj našoj teritoriji, to odredjen broj ovdašnjih stanovnika ne sprečava da kad god imaju višak otpada ili bilo kakvog drugog šuta, isti izruče na obalu reke, u kanal za odvod atmosferskih voda ili bilo koje drugo zgodno mesto, najčešće pored puta, čime ruže i zagadjuju svoj kraj.
Iako je nesporno da se radi o manjem broju nesavesnih stanovnika, ipak ni ta manjina nije zanemarljiva, a šteta je mnogostruka.
Tome u prilog svedoči i podatak da na teritoriji opštine Doljevac u svakom selu postoji divlja deponija, a u nekima i više njih, ukupno oko tridesetak, a pored toga imamo i niz manjih, neregistrovanih smetlišta, koje vetar ili životinje rasturaju na sve strane. Te tako duž saobraćajnica umesto da uživamo u lepim prizorima koji nas okružuju gledamo i svakojaki otpad, u kojem dominiraju plastične boce i kese koje se i najteže raspadaju i u zemljištu ostaju stotinama godina, pa i više. Naime, prirodi je potrebno čak oko 1000 godina da razradi jedan plastični predmet poput flaše, dok je za plastičnu kesu potrebno oko 240 godina, a za plastičnu času oko 50 godina. Postoje i materijali koji se uopšte ne raspadaju, poput stiropora.
Neretko susrećemo i otpatke ostale nakon svinjokolja, poput svinjskih koža, iznutrica i oglodanih kostiju koje raznose psi lutalice, a koje su pored toga što su ruglo i potencijalni izvor zaraze.
Ne razmišlja se ni o tome što se bacanjem smeća u kanale prave čepovi koji postaju potencijalno opasni pri obilnim padavinama kada se velika količina vode u nemogućnosti da tuda prodje izliva na okolna polja, bašte, oranice, kuće i pravi značajnu materijalnu štetu, ali i ugrožava živote ljudi, što nam se u ranijem periodu često dešavalo s prvim prolećnim kišama i otapanjem snega.
Medjutim, po svemu sudeći nismo se opametili. JKP uklanja divlje deponije, ali reklo bi se tako se samo napravi prostor za novo smeće, te na mestu starog, gotovo sutradan nikne novo brdo smeća, jer ustaljene se navike teško menjaju.
Možda bi trebalo postaviti više kontejnera i više kanti za bacanje smeća, medjutim ni to ne može biti opravdanje za loše navike, jer zaista ne bi trebalo da bude nikakav problem da ako ma i jedan papirić nemamo gde da bacimo, isti stavimo u džep ili pak kesu sa smećem u auto, pa kući bacimo u kantu za otpatke ili u najbliži kontejner. Jer, složićete se, naša nemarnost je naš lični izbor i za nju ne bi trebalo da bude opravdanja.
