Nadaleko poznati, a naš, pesnik Vlasta Cenić iz Kočana od kako je u penziji, ne miruje. Nastavlјa da se druži sa decom i bibliotekama, a na radost čitalačke publike predstavlja knjigu „Selo sas jedan padež“ koja je napisana na ovdašnjem dijalektu, po čemu je itekako prepoznat i poštovan u književnim krugovima.
Kako ističe pisanje na prizrensko-timočkom dijalektu je njegova velika radost već 35 godina, koliko je prošlo od prve knjige Bate će se ženi. U udžbenicima za 8. osnovne i 1. razred gimnazije nalaze se baš takvi njegovi stihovi kao primer govora ovog područja.
- U toku je predstavlјanje moje knjige SELO SAS JEDAN PADEŽ. Kazujem sat vremena stihove iz ove knjige koja je dobila prestižnu nagradu nagrada Zlatno Gašino pero, 2021, Lazarevac, a koja se, deceniju unazad, dodelјuje za stvaralački doprinos sreći i vedrini detinjstva- kaže Cenić.
Ovaj prelepi i veoma zanimljiv performans, poetski monolog, pesnički stendap, ima 5 celina:
- Majkina marama,
- Babina vrzoglavka,
- Tatkova trtka na beretku,
- Dedino štapče i
- Ogledalce na Bate.
Stihovi vode publiku kroz suze i smeh u dane jednog prošlog detinjstva, nekadašnjeg života koji je poštovao tradiciju i porodicu.
Koliko je njegov rad i stvaralaštvo na dijalektu prepoznato i cenjeno govori u prilog i činjenica da su pesnici poput Moše Odalovića i Pere Zupca istakli da mu pomalo zavide na talentu da piše i stvara na dijalektu, ali i umeću da to prezentuje javnosti na ovako zanimljiv i nesvakidašnji način.
„U svojoj maloj dolјevačkoj opštini, u ogranku istog nam jezika, caruje njegovo pesničko visočanstvo Vlasta Cenić. I ma kako se preuredila planeta, ova knjiga će braniti naš jezik kao najtrajniju carevinu. Sve pesme osećam sasvim svojim, kao da su mi odbegle u njegove korice, što bi značilo – malčice mu zavidim.“ Mošo Odalović
„Cenić je pesnik nežnosti, mekoće sećanja, lepog osećanja za sveto u prisećanju na roditelјe i zlato detinjstva, duhovit i maštovit, koji iz svojih sećanja na rane dane živlјenja izvlači slike koje u pesmama dobijaju univerzalna značenja.“ Pero Zubac
Profesor srpskog jezika i književnosti u penziji Vlasta Cenić kaže da sada ima više vremena da se posveti promociji svojih knjiga, ali i misiji da ovdašnji dijalekt promoviše, prikaže lepotu pisane reči i sa ponosom istakne da ne treba da se stidimo našeg govora, jer je upravo lepota u njemu.
- Moja misija je da obilazim područje koje pokriva prizrensko-timočki dijalekat, od Prizrena do Knjaževca: Aleksinac, Dimitrovgrad, Negotin, danas Svrlјig, slede u Svetosavskoj nedelјi Babušnica, Leskovac i Vlasotince, ali se posebno radujem susretu sa lјubitelјima pisane i kazane reči na Kosovu i Metohiji koji se upravo planira. Naš dijalekat se i zove baš PRIZRENSKO-timočki- kaže Vlasta Cenić.
Na pitanje kada će doljevačka publika moći da uživa u ovom jedinstvenom performansu, kada će Doljevac biti domaćin Cenić kaže:
- Planiram da jedan susret održim u Kočanu, jer ono je to SELO SAS JEDAN PADEŽ. Hoću da mu se odužim na najbolјi način.
U pesmi kažem: A barka, skitárka, na nebo šekuka.
Kočane mi prva i poslédnja luka!
