U Nedelji zdravlja usta i zuba, koju tradicionalno nizom aktivnosti obeležavaju doljevački stomatolozi, glavni akcenat je na prevenciji i očuvanju zuba on najranijeg uzrasta. Doktor dečje stomatologije primarijus Mirjana Nikolić kaže da redovno obilaze predškolske grupe na teritoriji opštine Doljevac i na zanimljiv način, prilagođen dečjem uzrastu, na modelu, objašnjavaju pravilno održavanje dentalne higijene, ali i kroz igru pričaju i uče o zdravoj i pravilnoj ishrani, a sve u cilju očuvanja zuba najmlađih. Kako dodaje, ova služba u Doljevcu primenjuje i zalivanje fisura, a u cilju prevencije karijesa, jer ovaj postupak je neizostavni deo preventivnog programa. Mlečni zubi su izuzetno važni. Treba ih čuvati i učiniti sve da se ne pokvare. Ipak, nicanjem stalnih zuba, mali pacijenti dobijaju još veću obavezu njihovog čuvanja jer stalni zubi nemaju svoje zamenike, zato je zalivanje fisura važno, a ovu bezbolnu intervenciju obavljaju besplatno na dečjoj stomatologiji u Doljevcu kaže doktorka Mirjana Nikolić.
- Zalivanje fisura predstavlja jedan od najboljih stomatoloških tretmana u prevenciji od karijesa. To je bezbolna intervencija kod koje se grizna površina bočnih zuba “premazuje” specijalnim materijalom koji ima za cilj da štiti zube od karijesa. Zalivanje fisura nije bolno, a dužina trajanja tretmana zavisi od saradljivosti mališana. Važno je da dete bude spremno za saradnju, zato savetujemo da prvi dolazak kod zubara bude samo upoznavanje sa nama, instrumentima u ordinaciji i “vožnja” na stomatološkoj stolici- kaže dr Mirjana.
Objašnjava da su fisure grizne površine bočnih zuba, kod mališana petice i šestice, sastavljene su od udubljenja (jamica) i ispupčenja (žlebova). Najveća (linijska) udubljenja na zubu predstavljaju fisure. To su mesta koja imaju najveću predispoziciju za pojavu karijesa jer se hrana najviše u njima zadržava i mesta gde se karijes prvobitno javlja.
- Zalivaju se fisure bočnih zuba, premolara i molara, jer kod njih postoji najveća verovatnoća za pojavu karijesa. Pored šestica, možemo zaliti i fisure drugih stalnih molara – „sedmica“, kao i premolara –„četvorki i petica. Pre zalivanja fisura, potrebno je temeljno očistiti površine zuba koji će biti tretirani. To se vrši uz pomoć rotirajuće mekane četkice za zube i specijalne paste. Na taj način se čiste svi eventualni ostaci hrane i naslaga koji su se možda sakrili u fisurnom sistemu zuba koji će biti zaliven. Nakon toga, površina zuba se nagriza specijalnom kiselinom (ovaj postupak traje oko 30 sekundi). Kada kiselina uradi svoj posao, zub se pažljivo ispere i osuši. Nagrizanje površine kiselinom omogućava da se glatka površina zuba pretvori u mikroskopski vidljivu i hrapavu, što na dalje omogućava zalivaču da bolje prodre i veže se za zub. Zalivač ima tečnu konzistenciju, što omogućava njegovo lako prodiranje u sve rupice i udubljenja zuba, koji je prethodno nagrizen kiselinom. Kako bi se razlikovao od prirodnog zuba, zalivač je najčešće mlečno bele boje, ali mi praktikujemo, ako deca žele da devojčicama zalivače obojimo u rezu ili dečacima u plavu ili zelenu boju, što njima bude jako interesantno. Ovo razlikovanje je važno i neophodno je kako bi olakšalo kontrolu postavljenog zalivača od strane stomatologa i roditelja. Materijal koji se koristi za zalivanje fisura, prelazi iz tečnog u čvrsto stanje uz pomoć lampe za polimerizaciju. Ukoliko je ostao višak zalivača koji smeta zagrizu, stomatolog će vrlo brzo i lako taj višak ukloniti. Zahvat je bezbolan, ne zahteva anesteziju kao ni brušenje zuba. Zalivanjem se stvara jedna brana koja štiti zub od štetnih spoljašnjih uticaja. Zalivač ima ulogu i u jačanja zuba jer nakon postavljanja otpušta manje količine fluora- objašnjava dr Mirjana.
Ona ističe da u prevenciji od karijesa vrlo je važno uraditi ovaj tretman neposredno nakon nicanja stalnih zuba (oko šeste godine) čime bi se mogućnost stvaranja karijesa smanjila na najmanju moguću meru. Tada je potrebno da dete dođe na stomatološki pregled gde ćemo utvrditi da li je nicanje tog zuba završeno i da li je zub potpuno zdrav što je preduslov za ovu intervenciju. Zalivanjem fisura smanjuje se rizik od karijesa ali ne podrazumeva i potpunu zaštitu jer je za to i dalje potrebno adekvatno održavanje dentalne higijene, redovno pranje zuba i kontrola kod stomatologa.
Kako bi zalivene fisure trajale što duže, neophodno ih je redovno i adekvatno održavati. Ovo između ostalog podrazumeva i redovne stomatološke kontrole – poželjno na 3 i 6 meseci.
Kontrole su veoma bitne kako bi se primetile eventualne promene u vidu ispalih ili nepotpunih zalivača. Osim toga, redovno pranje zuba i generalno, redovno održavanje oralne higijene je nešto što se podrazumeva, dodaje na kraju razgovora primarijus dr Mirjana Nikolić.
M.J.
