Nedavni tragični dogadjaji otvorili su mnoga pitanja. Pitanja na koja smo mislili da znamo odgovor. A onda je u samo jednom danu ta iluzija srušena, na najsuroviji način, nateravši sve nas da se najpre zaprepastimo, a onda i zabrinemo, ali i duboko zamislimo i zapitamo. Da se zapitamo u kakvom društvu živimo, ali i kakav doprinos svako od nas kao pojedinac daje tom društvu.
Zaprepastila nas je i lančana reakcija nemilih scena inspirisanih tragedijom, koja je za sve nas toliko velika, da nam je teško i da se iznova podsećamo svega. Tih nemilih scena bilo je nažalost i medju decom u našoj opštini, u školi i van nje, o čemu je Radio Koprijan već pisao.
Podsetimo, prema našim saznanjima, učenici su, ne shvatajući ozbiljnost situacije i pojačane mere bezbednosti u školama, oponašali nesrećne događaje, uputili verbalne pretnje na času, ali i putem društvenih mreža, a u pitanju su bila dva učenika viših razreda i jedan koji pohađa niži razred. Događaji su zabeleženi u Doljevcu, Malošištu i Pukovcu.
Najnoviji incident dogodio se u Belotincu gde je učenik višeg razreda osnovne škole delio drugarima fotografiju na kojoj pozira sa pištoljem. Brzom intervencijom nadležnih pištolj je pronadjen, oduzet i poslat na veštačenje, kako bi se utvrdilo o kakvom oružju je reč, potvrdila je Radio Koprijanu PR PU Niš Snežana Martinović.
Da li nam se samo čini ili je poslednjih godina ispada raznih vrsta medju decom sve više? I zašto je to tako?
U Malošištu su, recimo, tek postavljene klupe u školskom dvorištu nedavno bile na meti vandala. Išarane kante za smeće, oštećene klupe i ambalaža od alkoholnih pića, dočekale su djake i radnike škole posle nedavnog mini raspusta. Kamere su zabeležile maloletnike, najverovatnije srednjoškolce, kako, u kasnim večernjim satima, uništavaju školsku imovinu. Zahvaljujući baš tom video snimku i upornosti rukovodstva škole izgrednici su pronadjeni, a popravku je platio jedan od roditelja, čije je dete lomilo inventar. Posle toga ovakvih ispada nije bilo.
Svakog dana do nas dolaze i informacije o nemilim scenama na školskom igralištu u Doljevcu, van trajanja nastave, a kada je neprimereno ponašanje u pitaju nisu to uvek deca, već i pojedinci iz redova odraslih, koji bi valjda trebalo da budu primer toj deci.
Ne mali broj puta dogadjale su se scene gde su pojedinci iz redova tih „odraslih“, vrlo često pojedini roditelji, na dečjem igralištu, na način, koji je sve samo ne civilizovan, pokušavali da se razjasne. Ne dijalogom nego uvredama, psovkama, pretnjama, pa i pesnicama. Pokušavali su neki od tih starijih da se obračunavaju bez obzira na onu „malu publiku“, koja htela–ne htela prisustvuje scenama kojima na tom mestu, mestu igre i zabave, svakako nije mesto. Pred svojom i tudjom decom. I onda ne možemo, a da se ne zapitamo kakav primer takvi ljudi daju svoj toj deci, naročito svojoj deci ili svojim unucima? Čemu ih uče? Čemu se nadaju? Dok većina okreće glavu od problema, tonemo li sve dublje?
A nažalost tu nije kraj. Sve nas je zabrinula informacija do koje smo došli o konzumiranju droge na parkingu u blizini škole, izmedju stambenih zgrada, u sred bela dana, o čemu je bila obaveštena i policija, a dve odrasle osobe privedene.
Da li bi postavljanje kamera na školskom igralištu rešilo problem? Ili češće posete policije? Ali i svako od nas, isto tako, trebalo bi da razmisli o svom doprinosu ideji da za svu decu napravimo neki bolji svet.
Jer, da, postoje sistemski problemi, koje treba da reši država. Ali, tu državu čine i ljudi, pojedinci. Pre nego što se opet “kamenom bacimo” na bilo koga, zapitajmo se: A kakvi smo mi?
D.Dinić
Strasno. Moje dete ide u u skoli u Doljevcu i 5 je razred i slusa ovakve scene. Jezivo.