Turski pisac, dobitnik Nobelove nagrade za književnost Orhan Pamuk boravi ovih dana u Srbiji, kako bi svoja stvaralačka iskustva podelio sa ovdašnjim čitaocima. To je jedan od razloga da upravo on bude naša ovonedeljna književna preporuka. “Zovem se Crveno” jedna od napoznatijih knjiga Orhana Pamuka. To je još jedno delo koje, na sasvim nov način, govori o sukobu civilizacija, religija, novog i tradicionalnog, koji je uvek buran, a za mnoge koji se nadju u vrtlogu tih promena i tragičan. To znači da se sukob struja koje brane dva različina stanovišta, često može i u krvi završiti. Crveno je boja osvete, krvi i smrti, ali i boja strasti, nadahnuća i umetnosti. Oslikava dve suprotnosti, i samim tim potpuno odgovara naslovu ovog romana.
“Zovem se Crveno” je priča o umetnosti, ljubavi, sreći, životu, smrti, na trenutke rasprava o suštini islamske umetnosti i poimanja sveta, ispričana kroz sudbine slikara minijatura i kaligrafa u Carigradu s kraja 16. veka. Izvan zidina raskošnog dvorca caruju siromaštvo, kuga, nespokoj. To, ne sprečava Sultana da naruči knjigu u slavu svoje vladavine koja će prikazati svu veličinu Otomanskog carstva. U tu svrhu on okuplja najbolje iluminatore u zemlji, čiji je tajni zadatak da oslikaju knjigu u stilu tadašnjih evropskih majstora. No, kako se ova umetnost smatrala vredjanjem islama, ta narudžbina nije lišena opasnosti za izvršitelje, zbog čega nijedan iluminator ne sme videti knjigu u celosti. Problemi počinju kada jedan od minijaturista nestane, a Sultan zatraži da se njegova smrt rasvetli. Jedini trag koji vodi ka rešenju nalazi se u nedovršenim iluminacijama. Pitanje nije zašto, već ko želi da stane na put nečemo što smatra teškom povredom vere i tradicije i dokle je spreman da ide?
Inače, Orhan Pamuk je odrastao u vreme kada je Turska, nakon Ataturkovih reformi, grabila putem napretka u želji da se približi modernim zapadnim zemljama, ali još uvek nespremna da se otrgne tradicionalnim shvatanjima. Tako da je bolje no iko znao da opiše kako izgleda život rastrzan izmedju dve suprotnosti. O tome je pisao i u svom delu “Istanbul”, kombinaciji biografije ovog grada i autobiografije. A ko će bolje znati kako izgleda taj sukog Istoka i Zapada, no ovaj veličanstveni grad i njegovi stanovnici.
Pamuk je dobitnik je Nobelove nagrade za književnost 2006. Zbog izjave:„U ovoj zemlji(Turskoj) pobijeno je 30.000 Kurda i 1.000.000 Jermena, a niko se, osim mene, ne usuđuje da o tome govori”, došao je u sukob sa turskom državom. Protiv njega je podignuta optužnica, a nacionalistički i fundamentalistički krugovi su ga optužili za izdaju. Sudski proces je, pod pritiskom svetske javnosti, okončan oslobađajućom presudom. Bez obzira na to, on i dalje svojim perom materijalizuje veliku stvaralačku energiju koja ga krasi. “Pišem zato što ne mogu da učestvujem u svetu ne menjajući ga, pišem jer je uzbudljivo sve lepote sveta pretvarati u reči…pišem da bih bio srećan“, kazao je danas Pamuk u razgovu sa novinarima. Pisac koji svojim delima i stavom čvrsto drži svoje mesto medju velikanima svetske književnosti, svakako zaslužuje i pažnju ovdašnjih čitalaca.
