Tragajući za prvom knjigom nekog od domaćih autora, koju bismo vam preporučili za čitanje, nismo morali daleko. Put nas je po logici stvari odveo u Niš. I to sa dobrim razlogom. “Konstantinovo raskršće” jedna je od najčitanijih i najprodavanijih knjiga poslednjih godina, za koju je njen autor Dejan Stojiljković, najpoznatiji niški pisac dobio niz prestižnih priznanja, poput nagrade “Miloš Crnjanski” kao i “Svetosavski pečat”. Takodje, ovaj roman ušao je i u najuži izbor za NIN-ovu nagradu, koju je, smatraju mnogi zaslužio, iako je nije dobio. Nominovan je i za dve međunarodne nagrade, a krasilo ga je i priznanje za najčitaniju knjigu u mreži narodnih biblioteka u Srbiji. Za ovu ste knjigu svakako čuli, a ukoliko je niste pročitali, sada je pravo vreme za to. Otkrijte i sami zašto je krase sva ova priznanja.
Priča se odvija u teškim, ratnim godinama i prati dogadjaje u senci značajnih istorijskih momenata u carskom gradu Nišu. “Naime, jedna legenda kaže da su klinovi kojima je Isus Hristos bio prikovan za krst nestali nakon Njegovog vaskrsenja. Jedan je, kaže predanje, u kruni, drugi je stavljen na vrh koplja, a treći je pretopljen u sečivo mača… Onaj ko bude imao u posedu ove tri stvari zavladaće svetom.” Ista legenda kaže da se treća sveta relikvija nalazi ispod temelja antičkog Naisa, u rodnom gradu Konstantina Velikog, a tamo “u mraku, gde sijaju oči boje purpura, nalazi se mesto gde se seku granice dva sveta, nalazi se KONSTANTINOVO RASKRŠĆE”. U potragu za njom, kreće, tada najveća svetska sila, Hitlerova Nemačka. Sme li iko stati na put bolesnim ambicijama da se sve načine, uključujući i okultne rituale, zavlada svetom? U isto vreme, pored savezničkih bombi, te 1944. godine, Niš potresaju i stravična ubistava. Da li su i kako povezani ovi dogadjaji, otkriva nam autor ovog dela na vrlo dinamčan i efektan način. Vodeći čitaoca kroz ovu nesvakidašnju priču, Stojiljković u pojedinim trenucima fikciju čini tako realnom, da ćete i sami, verujte mi, u mraku tragati za očima boje purpura koje gledaju u vas.
Iako se ovaj Stojiljkovićev roman vrlo često poredi sa Da Vinčijevim kodom, pored slične tematike, autor odbacuje bilo koju drugu vrstu poredjenja. A na kritike da je izvrtao odredjene istorijske činjenice, pa da je čak pribegao i reviziji istorije, se ne obazire jer ih smatra, u najmanju ruku, neozbiljnim. Mada, složićete se, predhodnih godina vrlo često smo bili svedoci revizije pojedinih istorijskih zbivanja, tako da se to autoru ovog dela ne može ni zameriti. Iako je, donekle istorijski to je ipak roman SF žanra, tako da, kao i svaki drugi pisac i Stojiljković ima pravo na svoje lično vidjenje stvari.
Dodajmo i to da je Dejan Stojiljković (1976) rodjeni Nišlija, koji i dalje živi i stvara u ovom gradu, najpoznatiji ovdašnji prozaista, dramski pisac i strip scenarista. “Konstantinovo raskršće” ima i svoju strip verziju, a Stojiljković je i autor istorijske drame „Konstantin“ koju je režirao Jug Radivojević. Ideja o snimanju filma, po motivima ovog romana, nije zaživela. Inače, Stojiljković je jedan od retkih naših pisaca, pored Slavomira Nastasijevića recimo, koji se u svom književnom stvaralaštvu često bavi našom bogatom istorijskom gradjom iz perioda Nemanjića, koja možda tek sada dobija prostor koji zaslužuje. Pomenimo najnoviji roman, koji je pisao sa Vladimirom Kecmanovićem “Nemanjići – Dva orla” i “U ime oca”, “Duge noći i crne zastave”. Zapaženi su i “Znamenje andjela”, o Konstantinu Velikom, kao i “Kainov ožiljak”, roman o perodu života koji je Ivo Andrić proveo kao ambasador Jugoslavije u Berlinu, uoči Drugog svetskog rata, nastao takodje u saradnji sa Kecmanovićem. Ali o njima neki drugi put.
Uskoro možete očekivati i intervju sa ovim piscem, koji je dao za radio Koprijan.
J.K.
