U svim školama na teritoriji naše opštine, prigodnim programom, danas je obeležena škoska slava, Sveti Sava. Prema rečima direktora O.Š. „Vuk Karadžić“ u Doljevcu, Gorana Ilića, centralne proslave ove godine nije bilo, ali je zato svaki školski ogranak po naseljima uz prateći program u izvođenju učenika, obeležio ovaj praznik. Inače, prema kalendaru rada 27. januar je radni, ali nenastavni dan.
Sveti Sava rodio se je kao Rastko Nemanjić (1174 – 1236.) i odrekao zemaljske vlasti i zamonašio se. Tada je postao Sava.
Sava je bio raški plemić iz vladarske porodice Nemanjića. Bio je prvi srpski arhiepiskop, uticajni diplomata, a naša pravoslavna crkva ga slavi kao svog osnivača.
Rastko je bio najmlađi sin velikog župana Stefana Nemanje i brat kraljeva Stefana i Vukana. Proglasio je samostalnost raške crkve i postavio osnove Srpske pravoslavne crkve.
Kada je napunio 17 godina, odlučio je da ode na Svetu Goru koja se sada nalazi u Grčkoj i postao monah. Kasnije mu se pridružuje i otac Stefan Nemanja.
Njih dvojica su 1198. godine oživeli zapušteni manastir Hilandar.
Kao školska slava Sveti Sava je bio ukinut 1945. godine kada su komunisti došli na vlast. U škole je vraćen 1990. godine. Na taj dan nastava se ne održava, a osim u Srbiji, slavi se u Republici Srpskoj.
Za vreme svog života, Sava je puitovao, pomagao ljudima i postupao pravedno. Ispisane su mnoge priče o njegovom delu. Jedna legenda kaže da su mu roditelji jednom prilikom doneli svoje novorođenče u crkvu i zamolili ga da ga blagoslovi i da mu sreću.
– Ja ću ga blagosloviti, kao što je i Isus decu blagoslovio, ali mu sreću ne mogu dati samo vi, roditelji njegovi, ako ga zarana naučite: da radi, da štedi, da ne laže, da ne krade, da sluša, da je pobožno, da poštuje starije, da je u svačemu umereno; a naročito ako ga budete upitali da dobro čuva svoje zdravlje – odgovorio im je Sava. Još jedno verovanje kaže da ukoliko danas zagrmi, to znači da će se u Srbiji desiti važni događaji.