Trag za dobrom pričom doveo nas je danas do jednog od najznačajnih englesnik književnika Džordža Orvela i najpoznatijeg njegovog romana “1984”, antiutopijske knjige koja je još pre 70 godina uverljivo opisala sve ono što nam se sada dogadja. Zato se smatra jednim od najboljih romana napisanih na engleskom jeziku (Tajm). I sam Orvel iznenadio bi se, verovatno i prenerazio, da je danas živ, do koje mere je većina njegovih predvidjanja ostvarena.
Roman govori o totalitarnom ustrojstvu imaginarne države i opasnosti koju sa sobom donosi svako osporavanje vladajuće dogme. Istorijske činjenice menjaju se svakodnevno i prilagodjavaju dnevno-političkim potrebama. Vinston Smit koji radi u Ministartsvu istine te države na lažiranju činjenica, postaje protivnik takvog poretka, što rezultira njegovim hapšenjem. Medjutim, nije dovoljno samo poštovati stroga pravila i nametnuti kult ličnosti, mora se i bespogovorno verovati u njega, pa zato Smit u zatvoru biva podrvrgnut procesu prevaspitavanja, jer se strategija Velikog brata, koji sve vidi i sve zna, ne sme dovoditi u pitanje. Svaki pojedinac nadziran je sve vreme i jednostavno nije moguće uraditi bilo šta, a da se za to ne sazna. „Veliki brat te posmatra“ je poznati i najčešće citirani izraz iz ovog dela, koji aludira na vladin nazor nad svakim pojedincem. Prosečan čovek danas zaista, nema privatnost, čak ni medju zidovima svog doma, kao što je nema ni glavni junak ovog dela, koje je nastalo još davne 1948. godine. Svaka ulica, svaka kancelarija je pod video nadzorom. Tržni centri prate vaše kretanje kako bi analizirali vaše navike i sklonosti i naveli vas da kupujete što više. Na Internetu će vam se pojavljivati oglasi o stvarima koje ste pre toga pretraživali, i pažljivo se prate sva vaša interesovanja i sajtovi koje posećujete. Kameru ili mikrofon na vašem računaru ili smart telefonu mogu da uključe bez vašeg znanja. Tako da privatnost zaista više ne postoji! I ništa nije besplatno, sve ima svojucenu i svoju, ne uvek jasnu, svrhu.
” Neznanje je moć. Rat je mir. Sloboda je ropstvo,” kaže dalje Orvel. Tako je lako manipulisati ljudima koji su sistematski zatupljeni, i uveravati ih da ih izrabljujete za njihovo dobro. Taj neuromarketing uzima sve više maha, mas mediji sve agresivnije nastupaju, tako da zaista imaju moć da” pokidaju čovekov um u komade i onda ga sastave ponovo u novom obliku”, kako je to slikovito i precizno istakao Orvel, jer je znao da su ljudi bez identiteta lak plen za manipulisanje. Dok živite u zabludi da radite u svoju korist, istina je da u stvari trošite robovskim radom zarađeni novac na nebitne stvari, jedete GMO hranu i i prstom ne mrdate da to promenite i još, povrh toga, mislite da ste srećni, slobodni i da samostalno odlučujete o svom životu. Istovremeno, istorijske knjige iz kojih deca uče napisane su u skladu sa aktuelnom politikom, jer su istorijske “činjenice” jedna rastegljiva i promenljiva kategorija ili kako dalje kaže ovaj pisac-vidovnjak: “Onaj ko kontroliše prošlost, kontroliše budućnost. Onaj ko kontroliše sadašnjost, kontroliše prošlost”. Iako je u romanu reč o jednom totalitarnom poretku, karakterističnom za mnoge države XX veka, pitanje je da li smo i koliko danas slobodni ovom u demokratskom političkom uredjenju? Da li je zlo samo promenilo oblik i pritajilo se, ali je i dalje tu? Jesmo li i dalje robovi, a da toga nismo svesni, da li je demokratija kako to Basara kaže “imbecilna pretpostavka da većina može vladati manjinom”? I da li smo zaista svi jedanaki, tako da i ”glas jednog profesora univerziteta i jednog nepismenog, priprostog gradjanina vrede isto”? Ili su pak, kako je to Orvel u još jednom svom genijalnom delu Životinjska farma rekao, “sve životinje jednake, ali su neke ipak jednakije od drugih”?
Tako da se neminovno moramo priupitati kud nas je odveo tehnološki napredak i na šta koristimo znanje koje nam je priroda podarila? I ko to zloupotrebljava? Jesmo li dostojni života koji nam je dat, ili su ljudi postali samo jadni “kompromis izmedju životinje i Boga”, kako su mnogi učeni ljudi smatrali?
Zbog svega iznetog, ali i zbog još hiljadu isto tako dobrih razloga, naša ovonedeljna preporuka je “1984” neprevazidjeni roman Džordža Orvela.
