Nikola Kalabić je ubijen na današnji dan 19.01.1946. godine od strane komunista kod Degurićke pećine na reci Gradac kod Valjeva. Elitna jedinica Jugoslovenske vojske u otadžbini Gorska Garda, čiji je Kalabić bio komadant, brojala je preko 3500 boraca i smatrana za jednu od najjačih četničkih formacija. Kalabić je rođen u Podnovlju kod Doboja, od oca Milana i majke Joke, koji se razvode posle Velikog rata. U Beogradu je završio šest razreda gimnazije, a zatim upisao geodezijski odsek u srednjoj tehničkoj školi. Posle studija službovao je u Beogradu, potom u Aranđelovacu i, najzad, u Valjevu, gde je do početka rata radio u valjevskoj katastarskoj upravi. Bio je član sokolskih organizacija i sokolski instruktor, kao i aktivni pripadnik Udruženja četnika za čast i slobodu otadžbine Koste Pećanca. Odlikovan je 1936. godine Ordenom Jugoslovenske krune.
Miloslav Samardžić, publicista iz Kragujevca, autor knjige „Istina o Kalabiću“, posle dugodišnjeg istraživanja tvrdi da je Kalabić koji je učestvovao u hvatanju Draže zapravo njegov dvojnik. Fotografije na kojima navodno Kalabić pozira u martu 1946. s pripadnicima OZNA koji su učestvovali u operaciji „Draža“ uporedio je sa tri portreta na kojima je Nikola Kalabić snimljen 1935, 1943. i 1944. godine. Te snimke dao je na analizu ovlašćenom sudskom veštaku-morfologu Lazaru Cvejiću koji je utvrdio da Kalabić iz 1946. ima drugačiji oblik glave, obrva, očiju i baze korena nosa od Kalabića na starijim fotografijama. Konačni zaključak veštaka glasi da osoba na fotografiji iz 1946. uopšte nije Nikola Kalabić!
Apelacioni sud u Beogradu je 19. maja 2023. godine je potvrdio rešenje Višeg suda u Valjevu kojim je usvojen zahtev za rehabilitaciju nekadašnjeg komandanta Gorske garde Jugoslovenske vojske u otadžbini Nikole Kalabića.
U saopštenju ovaj sud je naveo da je prvostepeni sud pravilno utvrdio da Kalabić nije sarađivao sa okupatorom i da je neosporno utvrđeno da ne postoji nijedan pisani dokument u kome se reguliše saradnja Kalabića sa nemačkom vojnom silom, te da je na osnovu svedoka istoričara, takođe, nesporno utvrđeno da je u novembru 1943. godine došlo do kontakta između Kalabića i Nemaca u selu Bujačić kod Valjeva.
Sud navodi i da je Kalabić bio lišen najelementarnijeg prava – “prava na život, kao i prava na imovinu, te su se stekli uslovi za njegovu rehabilitaciju”.
Zahtev za rehabilitaciju je podnela njegova unuka Vesna Kalabić u martu 2012. godine. Održano je osam ročišta sa preko 400 strana dokumenata koji su izvedeni kao dokazi u toku postupka.
Ovde možete pogledati dokumentarni film o Nikoli Kalabiću, u produkciji izdavačkog preduzeća “Pogledi” iz Kragujevca.
Никола Калабић је убијен 1951.године на железничкој станици у Љубљани од стране капетана ЈНА који га је препознао као вођу злочинаца који су 1943.године побили његову породицу. Капетан ЈНА (име се чува као поверљиво због могуће освете) је видео злочин над његовом породицом гледајући из шумарка који се налази изнад његове породичне куће. Капетан ЈНА је у Љубљани из службеног пиштоља испалио у Калабића осам метака. Био је ухапшен, војни чин му је одузет и осуђен на вишегодишњу казну строгог затвора због убиства из освете. Након пет година одлежане казне пуштен је на слободу. За време боравка у затвору (КПД Забела) сви затворски чувари, особље па и руководиоци КПД су капетана ословљавали са “друже капетане”.
Никола Калабић је ухапшен 1945.године и у замену да би сачувао властити живот (добио је и нови идентитет) помогао је у хватању Драже Михајловића. Приликом хапшења ДМ Калабић је “командовао” групом “припадника горске гарде” (у ствари то су били припадници ОЗН-е).