Djavolja varoš jedan je od najznačajnijih i najatraktivnijih prirodnih fenomena u našoj zemlji, koji je ušao u TOP 77, izbora za 7 svetskih čuda prirode. Nalazi se na oko 80 km od Doljevca i specifičan je po mnogo čemu. To je geomorfološki fenomen, jedinstven u Srbiji, a vrlo redak u svetu i zato je proglašen za prirodno dobro od izuzetnog značaja. Godišnje ga poseti preko 40.000 turista. Svakako, najpoznatiji je po 202 zemljane figure, visine od 2 do 15 metara i širine do 3 metra, sa kamenim kapama na vrhu, ali ovaj mistični lokalitet nudi još mnogo toga. Zato smo posetili ovo, po svemu, posebno mesto i evo reportaže o tome.
–Do ovih jedinstvenih prirodnih spomenika, smeštenih izmedju dve jaruge, jedne naravno Djavolje, a druge Paklene, posetioce vodi staza duga 850 m, uzvodno, dolinom Žutog potoka, kaže u izjavi za radio Koprijan, vodič na ovom lokalitetu Branko Stević.
Deluje nestvarno, da jedna zemljana figura u osnovi široka do tri metra, a visoka desetak, opstaje pod teretom kamenog bloka teškog i do sto kilograma. Nastale su procesom erozije tla i jako kisele i mineralizovane vode, procesa koji traje vekovima. Ovako nastale zemljane stubove, ostali klimatski faktori, oblikuju u zemljane figure čudnog, gotovo nestvarnog oblika i izgleda. One se zato i dalje obrazuju, rastu, menjaju, skraćuju, postepeno nestaju i ponovo stvaraju.To znači da erozivni procesi koji vajaju ovo čudo prirode i dalje traju, pa se izgled lokaliteta stalno menja. Tome u prilog svedoči i formiranje novih oblika, desno od postojećih figura, u Paklenoj jaruzi , vidljivih sa najvišeg vidikovca , kod kojih je erozivni proces tek započeo, te zato nosi ime- Mlada Dajavolja varoš. Naročito je ovaj prizor zanimljiv uveče, jer je prostor osvetljen tehnologijom led dioda, sa 28 različitih boja, uz prateću muziku .
–O značaju ovog lokaliteta svedoči podatak da je Uredbom Vlade Srbije stavljen u prvu kategoriju zaštite 1995. godine, a pod zaštitom države je još od 1959., kaže vodič, Branko Stević. Preduzeće A.D. Planinka Kuršumlija, dodaje, upravlja ovin nacionalnim dobrom i u poslednjih desetak godina, ovaj lokalitet dobio je sadašnji izgled.
Jedinu zamerku koju opažamo, obilazeći ovaj spomenik prirode, odnosi se na dotrajalu, samim tim i nebezbednu zaštitnu ogradu.
Na samom vrhu, nalazi i crkva Sv.Petke iz 13. veka, za koju se veruje da ima isceliteljske moći, a nedaleko odatle je i pešačka staza zdravlja prema Prolom banji.
Ali to nije sve što ovaj tajanstveni lokalitet pruža.
Iz Djavolje jaruge izvire tzv. Djavolja voda, koja i dalje nije u potpunosti ispitana, ali se zna da sadrži veliki broj elemenata, poput aluminijuma, gvoždja, kalijuma, bakra, nikla i sumpora, čiji je sadržaj ekstremno visok , čak do 1.000 puta veći u odnosu na običnu vodu za piće.
Djavolju vodu odlikuje ekstremna kiselost, sa visokom mineralizacijom, a značajno je pomenuti i Crveno vrelo još jednu aktivnu hidrološku pojavu. Usled procesa oksidacije gvoždja, ova voda, okolnom kamenju daje neobičnu žuto-narandžastu boju.
Prisustvo mnogih hemijskih elemenata ukazuje i na rudarske aktivnosti. Naime, pre više vekova ovde su se nalazili rudnici gvoždja, čija okna podsećaju današnje generacije na aktivnosti naših predaka. To su tzv. Saski rudnici, čija su okna i danas vidljiva duž staze, a od četiri njih, samo jedno okno je delimično istraženo. Potiču iz 13.veka, kada se ovde iskopavala ruda gvoždja, ali i olova, cinka, i u manjim količinama srebra i zlata. Ime su dobili po Sasima, poznatom Germanskom rudarskom plemenu toga doba.
Pored neobičnih fenomena, još neobičnije legende pričaju priču o ovom lokalitetu.
Jedna kaže da su, nekada davno, ovde živeli skromni stanovnici, privrženi veri svojih predaka. To je, medjutim smetalo djavolu koji im je poturio „djavolju vodu“ , od koje su zaboravili na rodbinske odnose, te zato odlučili da venčaju brata i sestru. Zbog toga ih je stigla Božja kazna, pa su svi svatovi, sa mladencima,ostali okamenjeni.
Još jedna od legendi o Djavoljoj Varoši pripoveda o tome da figure predstvaljaju okamenjene djavole koje su ljudi dugo nosili na ledjima, trpeći zlo i nevolje. Prenoćivši pored crkve Svete Petke, ljudi su se otarasili svojih demona i oni su ostali okamenjeni.
-Oko 40.000 turista godišnje poseti ovo područje, uglavnom domaćih, ali je zapaženo da se iz godine u godinu, povećava i broj inostranih posetilaca, kaže za radio Koprijan, naš sagovornik. Cena ulaznice je 350 dinara, za organizovane dolaske, poput ekskurzija 300, a besplatna je za decu do 10 godina starosti.
Dodajmo i to da je svaki od jedinstvenih fenomena, na istaknutim tablama detaljno objašnjen, kako na srpskom, tako i na engleskom jeziku. Put od Doljevca do Djavolje varoši dobro je obeležen putokazima, ali je ova magistralna saobraćajnica nešto lošija u području oko Rudara. Bez obzira na ove sitne zamerke, Djavolja varoš je lokalitet koji svakako treba posetiti.
J.K.
(Korišćeni podaci iz zvaničnog prospekta Djavolje varoši)
