Држава је изгледа коначно решила да се озбиљно позабави питањем очувања српског језика и писма. У последњем тренутку, по мишљењу многих. Пореске олакшице за издаваче новина и књига на ћирилици, стимулисање компанија чији су брендови и фирме истакнути овим писмом, као и друге погодности за употребу српског језика и националног писма, суштина су нових мера државе у циљу заштите ћирилице, предвиђених Стратегијом развоја културе, чији је нацрт на јавној расправи.
Годинама је ћирилица запостављана, па се у једном тренутку чак чинило да ће неповратно отићи у историју. Међутим, с обзиром на то да се припрема Стратетиjа развоја културе, која ће акценат ставити на њено очување, стручњаци у тој области су се понадали да ће се ипак, предузети озбиљне мере, како се та суморна предвиђања не би обистинила.
Нацртом измена и допуна Закона о службеној употреби језика и писма, прецизиран је третман српског језика и ћирилице у јавном животу, а први пут су предвиђене казне за кршење ове врсте прописа. По угледу на Француску, Пољску и друге европске земље, бригу о језичкој политици преузеће ново тело – Савет за српски језик.
Министар културе и информисања Владан Вукосављевић каже, за “Новости”, да су предложени прописи корак даље у односу на досадашњу заштиту, али и почетак континуиране бриге о националном писму, истичући да није реч о наметању ћирилице, већ о њеној заштити, узимајући у обзир тренутно стање ствари, што је, како је даље објаснио, само фактичко стање узроковано духом времена, историјским околностима и вишедеценијским процесом глобализације који је латиницу учинио светски доминантним писмом.
Заборавља се најчешће да је српска ћирилица, изванредно фонетско писмо, израз културног блага и историјске еманципованости и доказ културног идентитета, са чиме се слаже и велики број стручњака из те области.
Управо из тог разлога контактирали смо Власту Ценића, нашег познатог песника и професора српског језика.
–Писмо које нам је до половине 20. века било једино, током последњих неколико деценија постало је реликт у “рођеној” земљи тако да нам прети страшна опасност да се за две-три деценије пробудимо и схватимо да нико не користи ћирилицу, напомиње Ценић, преносећи нам 15 разлога у прилог коришћења ћириличног писма.
- Ћирилица је лепше, калиграфскије писмо. Користити неко друго писмо је помањкање осећаја за лепо.
- У другим писмима имамо двословља попут ђ, љ њ, у ћирилици таквих слова нема, па је она самим тим функционалнија. То је лингвистички разлог.
- Упркос многим променама ћирилица је остала једино писмо Срба православаца, па је то историјски разлог.
- Ћирилица је изразито обележје културе српског народа.
- Писмо православних Словена је ћирилица, што значи да се њом служе или би требало да се служе сви православни словенски народи.
- Ту су и морални разлози.
- Настанак ћирилице је везан за мисионарску делатност Ћирила и Методија, тако да ово писмо представња везу са православном духовношћу.
- Познавајући културно-историјски и национално-државни интерес, Устав РС у члану 10. напомиње да је у службеној употреби у нашој земљи српски језик и ћирилично писмо. Ова уставна одредба би требало да буде обавезујућа за све.
- Ћирилица је мера нашег индентитета, интегритета и суверенитета, што је политички разлог за њену употребу.
- И међународне институције признају да је ћирилица једино српско писмо. По класификацији УНЕСКО наводи се да је Вукова ћирилица српско писмо.
- Имамо и економске разлоге.
- Пегагошки разлози.
- Психолошки разлози.
- Социолошки разлози у прилог коришћења ћириличног писма.
- То је и српски бренд , нешто што одликује српски народ, а може бити и најбоља српска реклама. Идеја да ће латиница привући туристе потпуно је погрешна. Узмимо Грке на пример, они љубоморно чувају своје писмо. То је и туристички разлог за њену употребу.
Сличног је мишљења и Љубивоје Ршумовић, једно од најпозантијих имена на српској књижевној сцени. Популарни Ршум се, у недавно датом инетрвјуу за радио Копријан, дотакао и питања очувања српског језика и писма и ево шта је том приликом рекао.
–Ми би требало озбиљно да се позабавимо питањем очувања нашег језика и писма, да спречимо да нам држава буде затрпана енглеским, и то оним поквареним енглеским језиком. Требало би много више да обратимо пажњу на наш матерњи језик, да негујемо ћирилицу и да не потпадамо под утицај ових помодних трендова, по угледу на ону жабу која је видела коње који се поткивају, па и она дигла ногу, истиче Ршумовић.
Ј.К.
