Skriven od sveta, na mestu gde se stiče utisak da je vreme odavno stalo, na obali Dunava, u Djerdapskoj klisuri, nadomak Donjeg Milanovca, nalazi se Lepenski vir, jedno od najlepših i najznačajnijih arheoloških lokaliteta ne samo u našoj zemlji, već i u Evropi. Ova planski gradjena staništa sa jedinstvenim urbanizmom, arhitekturom i umetnošću razlog su zbog kojeg je ovo arheološko nalazište jedno od najznačajnijih u svetu. Kultura nastala u dalekoj praistoriji, u doba mezolita, vremena lovačko-sakupljačkih zajednica, tu je u kontinuitetu postojala preko 2000 godina. Obilje hrane i blizina reke uticali su na to da ovi ljudi budu najnaprednija civilizacija svoga doba. Visoki preko 170 centimetara, 20-tak centimetara viši no njihovi savremenici , sa životnim vekom duplo dužim od proseka tog vremena, bili su na nedostižnom kulturološkom nivou milenijumima. Danas se delovi tog svedočanstva s ponosom čuvaju na ovom uredjenom arheološkom nalazištu.
Posetili smo Lepenski vir, a sa njegovom hiljade godina dugom povešću, upoznao nas je Vladimir Nojković direktor Centra za posetioce. Do ovog jedinstvenog mesta stiže se pešakom stazom dugom 400 metara, a ekipu radio Koprijana je do cilja, duž vijugave staze, koju su nam često presecale simpatične veverice i drugi maleni stanovnici obliženje šume, vodila keruša Lara.
Istraženo neposredno pre nego što će otpočeti radovi na izgradnji HE Djerdap 1, pod rukovodstvom tada najvećeg imena srpske arheologije, profesora Dragoslava Srejovića, od 1963. do 1967.godine, otkriveno je ono čemu se malo ko nadao. Nova kultura, koja je po Gospodjinom viru, delu velike Djerdapske klisure na čijim je obalama otkrivena, dobila ime kultura Lepenskog vira, datirna je u vreme mezolita (10.000 godine p.n.e. do pojave zemljoradnje) period kada su ljudi još uvek bili lovci-sakupljači.
– Arheolozi su otpočeli istraživanja na ovom prostoru znajući da se tu nalaze tragovi neke kulture, ne mogavši tom prilikom ni da pretpostave šta će kasnije otkriti. A to je, ispostavilo se, bila potpuno jedinstvena kultura, nešto potpuno nepoznato, iako su do tada su već bile otkrivene Vinčanska i Strarčevačka kultura, kaže naš sagovornik. O svemu tome posedujemo jedan dokumentarni film, koji prikazujemo našim posetiocima.
Otkriće je odjeknulo kao senzacija, jer je iscrtana nova mapa kulture kamenog doba sa Lepenskim virom u njenom središtu. U vreme kada je ova zajednica cvetala ljudi su, u ostalim delovima Evrope, živeli u pećinama ili skromnim kolibama. “Kultura Lepenskog vira medju svojim savremenicima nije imala takmace,” pisao je profesor Srejović, “jer je bila središte umetnosti kamenog doba.”
-Medjutim, Lepenski vir se sada ne nalazi na svojoj prvobitnoj lokaciji, jer je morao da bude izmešten upravo zbog izgradnje hidroelektrane Djerdap 1, zato što je tokom tog projekta nivo Dunava značajno podignut, pa je mesto na kome je otkriven potopljeno. Izmeštanje je završeno 1971.godine.
Četiri decenije nakon toga, početkom 2011. godine otvoren je novi Centar za posetioce, prostor koji poput školjke, u svom središtu čuva ovaj dragoceni lokalitet. Centar ima i niz pratećih sadržaja, muzejski prostor i prostor za virtuelnu prezentaciju, amfiteatar za predavanja i projekcije filmova.
-Tako da se sada Lepenski vir nalazi na 30 metara višoj koti i 100 metara uzvodno, kako bi se spasao od potapanja, s obzirom na njegovu ogromnu vrednost i jedinstvenost kulturnog nasledja. To je bio jako značajan i ni malo lak projekat, mada su svi radovi na konzervaciji lokaliteta završeni 2011. godine kada je Lepenski vir dobio sadašnji izgled. Inače, mi ove godine slavimo značajan jubilej, 50 godina od otkrivanja Lepenskog vira. Taj datum je uzet jer je 16. avgusta 1967. godine, profesor Dragoslav Srejović održao prvu konferenciju za štampu povodom ovog monumentalnog otkrića, ističe Vladimir Nojković.
Tragovi ljudskog prisustva u ovoj oblasti datirani su u perod od pre 12 000 godina, dok se organizovano društvo kakvo je postojalo u Lepenskom viru vezuje za period počev od 6 500 god. p.n.e. sa kontinuitetom življenja na tom prostoru od preko 2 000 godina, te je zato ovo jedno od najznačajnijih i popuno jedinstvenih praistorijskih mesta. Oko 5 800 godine p.n.e. stanovnici tog prostora prelaze polako u neolit i tu žive negde do perioda izmedju 4 800 4 500 godine p.n.e. kada napuštaju ove prostore.
-Kultura Lepenskog vira nastala je u mezolitu, u vreme kada su ljudi još uvek bili lovci, ribolovci i sakupljači plodova. Medjutim, bez obzira na to, stanovnici te oblasti su dostigli jedan odredjeni nivo društvene svesti, te su počeli da žive u jednoj većoj zajednici, organizovanom društvu, na pogodnom prostoru, koji je zbog priprodnih prepreka bio izolovan, pa su samim tim bili zaštićeni, ali je s druge strane pružao obilje hrane i dobre uslove za život, što se u praistoriji nije često dešavalo. Samim tim ne čudi što su na tom staništu i ostali na prelasku iz mezolita u neolit, što se inače retko dešavalo. Nadalje, stanovnici Lepenskog vira su neolitska zajednica, što znači da nastavljaju da žive na način karakterističan za to doba, odnosno počinju da pripitomljavaju životinje, bave se poljoprivredom i koriste keramiku u svakodnevnom životu. U tom periodu već su ostvarili kontakt sa drugim kulturama, pre svega sa Starčevačkom. Medjutim, ti prostori postaju pretesni za novi način življena, tako da napuštaju ovu oblast tražeći prostranije površine za uzgoj žitarica i bavljenje stočarstvom. Ovaj prostor za tako nešto, nažalost nije bio pogodan, iako im je do tog stupnja u razvoju bio idealan, što zbog prirodne zaštite, obilja hrane, tako i i mikro-klimatskih uslova, koji su tada bili jako povoljni, kao što su na prostru Djerdapa bili i kasnije, pre izgradnje HE, a donekle i sada. Reka im je bila izvor života, a 70 odsto ishrane činila je riba. Zato i ne čudi što su ovi ljudi bili najnaprednija civilizacija svoga doba, koja je 2 000 godina živela na istom mestu, što je bio kuriozitet za to vreme. Zanimljiv je i podatak da su bili visoki preko 170 centimetara, 20-tak centimetara viši no njihovi savremenici , sa životnim vekom duplo dužim od proseka tog vremena. O jedinstvenosti ovog lokaliteta govori podatak da u Evropi ne postoji slično mesto iz doba praistorije. kaže Nojković.
Inače, skulpture koje su pronadjene na Lepenskom viru i po kojima je on prepoznatljiv u svetu, napominje naš sagovornik, su kombinacija ribljeg i ljudskog oblika, i misli se da su predstvaljale uglavnom božanstva.
– Pronadjene su dve vrste skulptura. Uglavnom su bile veličine od oko 50-tak centimetara i smatraju se najstarijom kamenom monumentalnom plastikom u Evropi. Svaka je jedinstvena i pretpostavlja se da su predstavljale božanstva koja su čuvana unutar kuća, kao zaštitnike doma. Ta kombinacija ljudi i riba je povezana sa vodenim božanstvima, jer su stanovnici Lepenskog vira doživljavali vodu kao sveto mesto, što je i logično jer su od nje dobijali sve što im je bilo potrebno za život. Takodje, pronadjene su još neke ornamentalne sklupture koje su i dalje misterija, jer ne možemo sa sigurnošću tvrditi šta su predstavljale. Pa, iako nam je najveći deo kulture Lepenskog vira poznat, postoje neke nepoznanice, jer kao što sam već rekao, nije postoja slična kultura, pa samim tim nije moguće napraviti poredjenje i tako popuniti praznine koje postoje.
Svoje mrtve ovi praistorijski ljudi sahranjivali su ispod podova kuća, potvrdjeno je istraživanjima preko stotinu pronadjenih grobova. Planski podizana naselja sa staništima i svetilištima trapezoidne osnove, nekropole koje ukazuju na pogrebne rituale, svedoče o tome da ovo nalazište nije bilo samo naselje, već i sakralni centar, a prema nekim podacima čak i opservatorija.
Inače, duž Dunava postoji niz lokaliteta koja pripadaju kulturi Lepenskog vira, poput naselja Padina, Vlasac, Hajdučka vodenica i Kula na desnoj obali Dunava, kao i niz naselja na levoj, rumunskoj strani, ali dobar deo tih oblasti je potopljen početkom sedamdesetih godina prošlog veka.
–To znači da kultura Lepenskog vira obuhvata jedan širi prostor u oblasti Djerdapa, jer su tu pronadjeni dokazi postojanja i starijih civilizacija, ali Lepenski vir odlikuje dostignuti kontinuirani nivo razvoja, najstarije organizovano ljudsko stanište u Evropi, nesvojstveno za to doba, ističe, za radio Koprijan,Vladimir Nojković direktor Centra za posetioce na Lepenskom viru.
Sa izgradjnom Centra za posetioce stekli su se uslovi da Lepenski vir bude otvoren cele godine, s tim što je u januaru otvoren za posetioce od 10 do 15 časova, tokom februara ne radi, jer se tada obavljaju svi veći radovi na lokalitetu, ali su od marta meseca, vrata ovog zdanja otvorena za sve znatiželjnike.Tokom marta radno vreme je od 9 do 17 časova, u aprilu do 19h, a u maju, junu, julu i avgustu još duže, do 20 časova. Od septembra se radno vreme opet skraćuje za jedan sat, u novembru Centar radi od 9 do 17 časova, a u decembru od 9 do 15.
–Veliki broj posetilaca dolazi iz inostranstva, a stižu kako iz regiona, tako i iz drugih evropskih zemalja, ali i iz svih drugih delova sveta. Trend rasta broja posetilaca na godišnjem nivou svakako postoji, te smo sa 26 000 gostiju u 2014., tokom prošle godine imali više od 34.000 posetilaca. U saradnji sa TO Srbije, prisutni smo na mnogobrojnim sajmovima u inostranstvu, tako da mogu reći da stranci čine oko 30 odsto individulnih poseta Lepenskom viru, dok je njihovo učešće kada su grupne posete u pitanju mnogo veći, do 70 odsto. Gosti pristižu i iz Poljske, Rumunije, Madjarske, Slovenije, Bugarske, Nemačke, a možemo se pohvaliti i turistima iz Amerike, Kanade, Australije. Veliki udeo su svakako i dečje ekskurzije, jer je ovo značajan deo kulturnog nasledja Srbije i Evrope.
Dodajmo na kraju i to da je cena ulaznica za odrasle 450 dinara, za decu do 15 godina 250, a za organizovane posete 350 dinara.
J.Kozomara
