SPC i vernici danas obeležavaju Ilindan. Iako većina malo zna o njegovom pravom životu, proslavljanje Svetog Ilije je ukorenjeno duboko u tradiciju srpskog naroda. Na dan kad se slavi Sveti Ilija u dosta gradova i sela organizuju se vašari, kao što je to slučaj u Malošištu, a on spada u najpoštovanije svetitelje među Srbima, rame uz rame sa Svetim Nikolom, Svetim Đorđem i ostalima.
Ono što je za Slovene bio Perun, to je za Srbe Sveti Ilija, a ako znamo da su Srbi upravo iz mnogobožačke slovenske religije prešli na hrišćanstvo, jasno je zašto se pridaje toliki značaj ovom svetitelj.
Predanje kaže da se Sveti Ilija vazneo na nebo i da je i dalje živ. On će, prema predanju, biti preteča drugog dolaska Hristovog u koji veruju pripadnici ove religije.
Srbi su prelaskom u hrišćanstvo mnoge osobine svog starog boga Peruna, koji je upravljao munjama i gromovima, preneli na Svetog Iliju. Po narodnoj tradiciji, Sveti Ilija se vozi na vatrenim kolima koja vuku četiri konja, iz čijih nozdrva izbija plamen.
Grmljavina je tutnjava njegovih kola kojima se on vozi po nebu i oblacima. Na ikonama se Sveti Ilija predstavlja ili kako na vatrenim kolima ide na nebo, ili kako drži nož u ruci kao znak da je njime poklano 450 lažnih Valovih zreca na brdu Kamil, ili kako sedi u pećini gde se sklonio od oholog cara Ahava, a gavran mu donosi hranu.
Sveti Ilija je u Srbiji slava vazduhoplovaca.
Među Srbima postoji izreka “Od Svetog Ilije, sunce sve milije”.
Sveti Ilija Gromovnik, kako ga još zovu u narodu, pada u najsušnije i najtoplije doba godine, a običaj je da se na njegov praznik ne radi u polju – da se ne bi navukao gnev svetitelja. Osim toga, u to doba godine haraju stomačni problemi, takozvani “ilinštak”, te zato mnogi izbegavaju da budu neumereni u jelu i piću kako ih ne bi stigla “kazna” u vidu stomačnih problema.
