Trend odlaska medicinskog osoblja iz Srbije, ali i svih drugih zanimanja traženih bilo gde u svetu, ne zaobilazi ni opštinu Doljevac, koja tako deli sudbinu ostatka zemlje. Iako je do preciznih, zvaničnih podataka gotovo nemoguće doći, svako od nas poznaje bar nekog ko je trbuhom za kruhom otišao odavde.
Prema podacima pojedinih sindikalnih organizacija, u 2016. godini zemlju je napustilo oko 1.200 medicinskih radnika sa iskustvom, a od početka ove godine preko 250 medicinskih sestara, dok se broj onih koji su odmah nakon školovanja otišli iz zemlje može samo pretpostaviti.
Gotovo da nema zdravstvenog radnika koji bar jednom nije poželeo da se otisne u svet, a po tome se ne razlikuju ni kadrovi zdravstvene struke u doljevačkom kraju. Iako preciznih podataka za opštinu Doljevac nema, onih koji su bar privremeno ostavili svoje bele mantile ovde, da bi iste ogrnuli negde u belom svetu, svakako ima. Prema rečima upućenih u ovu problematiku, bar na nekoliko meseci dok im traje godišnji odmor, da ispitaju mogućnosti i uslove koji im se nude, a onda, ukoliko mogu i za stalno. Uzimaju se i neplaćena odsustva, što je još jedna od mogućnosti koja je jako popularna, kako bi se preko granice dodatno zaradilo. Tome u prilog govori i činjenica da se u Nišu gotovo ne mogu naći profesori za strane jezike poput nemačkog ili norveškog, jer su bukvalno prebukirani, pa se na slobodne termine za individualne časove čeka i po nekoliko meseci. Inače, tu odluku u najvećem broju donose medicinske sestre, ali ni mladi, tek iškolovani lekari nisu manje zainteresiovani, tim pre jer nakon završetka falulteta, s obzirom na dugačke redove na biroima za zapošljavanje, stalno radno mesto u Srbiji i dobri uslovi rada mnogima zvuče kao fantazija. Iskusni specijalisti različitih struka su tek posebna priča, koja bi trebalo ozbiljno da zabrine nadležne, ali i pacijente, jer svi su izgledi da ćemo za koju godinu imati veliki deficit vrhunskih lekarskih kadrova u našim bolnicama.
Diplome naših srednjih i visokih medicinskih škola i fakulteta najlakše se nostrifikuju u Nemačkoj i Norveškoj, te tu i odlazi najveći broj ljudi. Mnogi najpre rade na poslovima nege u staračkim domovima, dok usavrše jezik, a platom od nekoliko hiljada evra i te kako su zadovoljni. I što takodje ističu i smatraju ne manje bitnim je da imaju posao za koji su dobro plaćeni, odlične uslove za rad i uglavnom ne strahuju od loših medjuljudskih odnosa. Ukoliko se i desi da iz nekog razloga to radno mesto napuste, vrlo brzo i lako mogu da se zaposle negde drugde, to jest da idu tamo gde im je bolje, te nemaju strahove vezane za egzistenciju. Upravo je to ono što u Srbiji za 99 odsto stanovništva nije moguće ni u snu i što je ključni razlog za traženje uhlebljenja negde drugde.
Dodajmo i to da se procenjuje da je Srbija od devedesetih do sada izgubila 12 milijardi evra školujući kadar različitih struka koji je napustio zemlju. Prema podacima Svetskog ekonomskog foruma, u poslednjih 20 godina najmanje je 50.000 visokoobrazovanih napustilo Srbiju, a ukupan broj migranata je procenjen na pola miliona ljudi. Predviđanja Srpske akademije nauka su da će se nedostatak visokoobrazovanih stručnjaka drastično osetiti već za 10 godina.
J.Kozomara
Beže, beže. Beže od šefčića politički podobnih,d… uvlakača, seljačića ili tzv paprike i praziluka ali nema sikiracije, nas će da leče metalostugari, pekari, vulkanizeri, koji uveliko završavaju škole za doktore i med. tehničare u N.Sad-u i Niš-u………..