Toplica je često umela da duž svoje obale od Kuršumlije do Žitorađe, iznedri mnoštvo mladih lepih i talentovanih ljudi, bilo da se radi o muzici, umetnosti, književnosti, ili sportu.
Žitorađa je možda godinama u nazad najmanje dala sebe u ovom segmentu, ali u godinama koje predstoje, sigurni smo da će preuzeti primat u Topličkom okrugu.
O tome kako je biti perspektivni sportista, u Žitorađi, jednoj maloj opštini sa oko 13000 stanovnika, razgovaramo sa devetnaestogodišnjim rukometašem RK Žitorađa, Dejanom Ilićem.
Pa evo za sam početak, šta je to što te je navelo na rukomet?
Zapravo, to je bio moj tadašnji i sadašnji trener Miomir Maljević. Slučajno smo se sreli i on me je poveo na trening. Odmah mi se sve to dopalo, i rešio sam da ostanem na treningu. Tako da njemu dugujem ovo što sam danas.
Da li je tvoja ljubav prema rukometu bila ljubav na prvi ”dodir” ?
Pa mogu reći da jeste.
Kako su izgledali tvoji počeci, od pionira do glavne uzdanice seniorske ekipe?
Kao i svaki početak, bilo je naporno i teško, ali ljubav prema ovom sportu, i predanost treninzima i ovoj prelepoj igri pre svega, moja požrtvovanost na treninzima i utakmica nije promakla treneru prve ekipe i kao nagrada za trud 15- godišnjaka stigao je poziv za pripreme sa prvim timom.
Da li osećaš pritisak zbog toga što sadašnji trener, i stručni štab očekuju da budeš glavni motor u ekipi, iako imaš samo 19 godina?
Slagao bih ako bih rekao da pritiska nema. Prisutan je, shvatam težinu onoga što ljudi u klubu očekuju od mene, ali kao i do sada, uz rad i trud verujem da rezultati neće izostati. Jedno je sigurno, ove sezone moram biti bolji nego prethodnih, i svim srcem braniti grb kluba.
Od kog trenera i saigrača si najviše naučio o rukometu, kome često voliš da prodaješ fore na treninzima, i sa kim se najbolje kapiraš na terenu?
Najviše o rukometu sam definitivno naučio od trenera Miomira Maljevića, sa njim već osam godina imam divnu saradnju, dosta toga smo prošli zajedno, i sigurno da je njegov uticaj bio presudan da se moja karijera razvija pravilnom putanjom. A to za saigrače ću zadržati za sebe.
Bio si najbolji mladi sportista opštine Žitorađa za 2016. godinu, kakav uticaj ima na tebe takvo priznanje?
Priznanje na mene ima ogroman uticaj, i sigurno da je samo još jedan motiv više, da nastavim sa radom i postižem ovakve rezultate kao i do sada. Drago mi je da ljudi u našoj opštini cene rad i trud, i velika mi je čast što sam ja izabran za jedno takvo priznanje.
Šta je sve potrebno da bi bio profesionalni sportista u maloj sredini kao što je Žitorađa ?
Pre svega, potrebna je vera u sebe. Jer vera i samopouzdanje je polazna tačka u svakom poslu. A posle toga, kao što sam već rekao, rad, red i disciplina na treninzima, da trenirate jako i van sportske hale, i uspeh će sigurno doći, samo treba sačekati pravi trenutak.
Tvoji planovi za život i dalju karijeru ?
Čekam rezultate sa Kriminalističko policijske akademije, još me drže u nezvesnosti zbog rezultata. Ako rezultati ne budu bili sjajni, ostaje mi da se još više posvetim rukometu.
Gde će biti Dejan Ilić za deset godina?
Ne volim da dajem odgovore na ovakva pitanja, što se tiče života ne znam. A ako mislimo na rukomet onda sigurno u superligaškom rangu takmičenja, pa što da ne i neštov više, ako za to bude bilo prilike.
Poruka za nove poletarce RK Žitorađa, i naše čitaoce?
Poruka je ujedno i moj životni moto: ”Treniraj i ne razmišljaj. ”
N.T
