Još smo daleko od online doljevačke biblioteke

bibliotekaSavremene tehnologije čine srž svakog sistema danas koji želi da bude aktuelan, konkurentan i u skladu sa vremenom u kome živimo. Ti trendovi moraju biti i deo savremene bibliotečke delatnosti, što se pre svega ogleda u sistemu digitalizacije književnog fonda i njegove pristupačnosti online čitaocima, što se ogleda najpre u njegovom prenošenju iz papirnog u digitalni oblik. U skladu sa tim i doljevačka Javna biblioteka ušla je u taj proces, ali s obzirom na to da je digitalizacija u ovoj oblasti vrlo značajan, ali ujedno dugotrajan i obiman proces, takodje i finansijski zahtevan, pa čak i nedovoljno zakonski uredjen, još uvek se ne nazire njegov kraj.

-Digitalizacija književne građe je proces koji nas uvodi u digitalnu biblioteku i doprinosi očuvanju digitalne građe celokupnog  fonda. Danas, mnoge biblioteke, pa i mi nastojimo da postanemo  digitalne kako bi smo imali otvoren pristup  književnom fondu.  Medjutim, na žalost ovo je veoma skupa tehnologija. Iako smo počeli sa digitalizacijom zavičajnog fonda, suočeni smo sa nedostatkom novčanih sredstava za projekte digitalizacije, kreiranja digitalne biblioteke i očuvanja digitalne građe. Takođe, ne postoji ni planska finansijska konstrukcija za digitalizaciju na lokalnom nivou. Rezultat takvog stanja jeste da se snalazimo na svoj način i u skladu sa mogućnostima koje imamo, kaže radio Koprijanu direktor Javne biblioteke u Doljevcu, Bogi Mitić. –Oprema koja nam je potrebna je dosta skupa, kao i njeno održavanje. Zato to ne bi trebalo da bude samo problem nas u biblioteci  već i lokalne samouprave, jer to nije trošak, već investicija u kojoj korist ima svako.  

Suočeni sa činjenicom da imaju veliku konkurenciju u  digitalnom okruženju zbog sve veće pristupačnosti  inetrnetu i raznim društvenim mrežama, svesni su potrebe prilagodjavanja novim tehnologijama. – Budućnost nam može biti osigurana samo prilagodjavanjem novim tehnologijama, poput pristupa online pretraživačima i  katalozima. Naša biblioteka je u ovoj godini  počela sa procesom digitalizacije zavičajne građe i napravljena je digitalna kolekcija naših pisaca i zapisa iz našeg kraja. Kreiranje digitalnih kolekcija zavičajnog fonda dovodi do početka kreiranja digitalne biblioteke, jer ako samo čuvamo digitalnu građu, a ne učinimo je dostupnom korisniku, onda ona nije potpuno iskorišćena. Krajnji cilj zaposlenih u Javnoj biblioteci je kreiranje digitalne biblioteke i pružanje usluga korisnicima na daljinu, tzv. usluga na klik.

Takodje, postoji i problem sa zakonskom regulativom u ovoj oblasti, kako kaže naš sagovornik. Jer,  se za sada može birati samo  građa na koju  ne postoje autorska prava, što znači da se u digitalni fond ne može uvrstiti baš svaki digitalni dokument, upravo zbog autorskih prava.

Tako da se za sada moramo opredeljivati za onaj deo građe koji je u javnom vlasništvu i za koji ne postoje autorska prava, što je slučaj uglavnom sa starijom građom.

Uzimajući u obzir sve probleme sa kojima se suočavaju, ne samo doljevačke, već i ostale kulturne institucije ovakvog tipa u Srbiji, veliko je pitanje  kada će ovdašnji čitaoci imati prilike da koriste te savremene trendove u bibliotečkoj delatnosti.

J. Kozomara

 

 

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *