Sve veće nepoznavanje maternjeg jezika u Srbiji pokrenulo je stručnu javnost, koja smatra da je neophodno izučavanje srpskog jezika što duže tokom školovanja, što pre svega znači i uvodjenje u nastavni program svih fakulteta. Takodje, smatraju da je neophodno i da se poveća broj časova maternjeg jezika nedelјno, naročito u srednjem obrazovanju, jer srpski polako gubi bitku sa stranim jezicima i u školi i van nje. Istog je mišlјenja i profesor književnosti i naš poznati pesnik Vlasta Cenić.
–Kada deca odu iz srednje škole, u kojoj je srpski jezik nedovoljno zastupljen, onda više ne izučavaju svoj jezik, nego uče strane, čak i po nekoliko njih. Zato nam se dešava to što nam se dešava, napominje Cenić. Zaostajemo za drugim zemljama i Evrope i svete po pitanju očuvanja materneg jezika. Recimo Rusija, Turska, Francuska izučavaju po deset časova nedeljno svoj jezik, a mi od prvog do petog razreda imamo samo po pet časova srpskog nedeljno, a do kraja osnovnog školovanja po četiri. Onda nam dodju srednje škole. Gimnazije opšteg tipa izučavaju naš jezik četiri časa nedeljno, s tim što je bolja situacija u gimnazijama društveno-jezičkog smera, ali je zato lošija na prirodno-matematičkom. U ostalim srednjim školama broj časova je samo tri tokom nedelje, a onda dodju fakulteti gde maternjeg jezika nema uopšte. Pa zar to nisu dovoljni razlozi da se srpski nadje i na fakutetima?
Kada je reč o statusu srpskog jezika na visokoškolskim ustanovama posebno je, dodaju stručnjaci bitno da mu se posveti pažnja na profilima koji školuju nastavni kadar, kao na primer pedagoški fakulteti, jer upravo učitelji imaju važno ulogu za sticanje prvih gramatičkih i pravopisnih znanja. Medjutim, i svi ostali nastavnici, recimo geografije, hemije ili bilo kog drugog predmeta, moraju biti dobro jezički potkovani, kako bi bili primer svojim djacima.
-Zapažam i mnogo grešaka i u govoru i u pisanju kod obrazovanih ljudi od kojih se to ne očekuje. Kada naš učenik izadje iz srednje škole i kad više nema dodirnih tačaka sa stručnjacima za jezik, zaboravlja mnoge stvari, jer mu više niko ne skreće pažnju na grešeke i u govoru u pisanju koje pravi, te se one samo povećavaju. Pravopis se ne uči isključivo tokom školovanje, već tokom celog života. Tim pre jer se stalno uvode neke novine. Isto tako u našoj zemlji ima mnogo dijalekata, koji u većoj ili manjoj meri odstupaju od književnog jezika, što naročito važi za ovaj naš kraj. Svog dijalekta se ne treba stideti, ali se književni jezik mora poznavati, zaključuje naš sagovornik.
Inače, Odbor za standardizaciju srpskog jezika, koji godinama upozorava na zapuštenost i ugroženost srpskog jezika i ćirilice, već neko vreme predlaže da se srpski jezik izučava na svim fakultetima, sa čime se slažu gotovo svi stručnjaci u toj oblasti, svesni potrebe očuvanja i razvoja našeg jezika i pisma. Tom negativnom trendu, smatraju, doprinosi i masovna upotreba novih tehnologija koje podstiču nepismenost i preko kojh se uglavnom koristi latinica. SMS poruke, mejlovi, upotreba skraćenica i emotikona umesto ispravno napisanih rečenica svakako ne podstiču pismenost, a istraživanje koje je pre nekoliko godina uradjeno, pokazalo je da samo mali broj dece ume da datu rečenicu napiše pisanim ćiriličnim slovima bez greške.
J.K.
