Jedan je od najpoznatijih i najuspešnijih srpskih sportista i trenutno jedini reprezentativac sa teritorije opštine Doljevac, ujedno i vlasnik najsjajnijih odličja sa svih velikih evropskih i svetskih takmičenja. Sava Randjelović vaterpolo reprezentativac Srbije i trenutno član madjarskog tima OSC, iako u svojoj bogatoj kolekciji ima više medalja, nego godina i dalje nesmanjenom žestinom nastavlja da demonstrira svoje umeće u bazenu. Ponikao u Nišu, karijeru nastavlja u Kikindi, blista u Crvenoj zvezdi, u kojoj je bio kapiten i to u vreme kada je ovaj klub dominirao Ligom šampiona, svoju internacionalnu klupsku karijeru nastavio je u italijanskoj Breši, a sada igra za madjarski OSC. Prostora za napredak ima uvek, a upravo to mu je cilj i u novom klubu iz Budimpešte, u najjačoj ligi na svetu, u kojoj je od kraja prošle godine.
Standardni je član našeg seniorskog vaterpolo tima od 2012.godine, sa kojim je još u svojim ranim dvadesetim godinama postigao najveće uspehe i osvojio sve što se u vaterpolu osvojiti može. 2016., sa 23 godine, okitio se u Riju i najsjajnijim odličjem koje je san svakog sportiste, zlatnom olimpijskom medaljom.
Sa svojim drugovima i saigračima ove godine nastupaće na čak 5 velikih takmičenja, medju kojima je svakako najznačajnije, Evropsko prvenstvo koje nas tokom leta očekuje u Španiji i gde srpski vaterpolisti brane zlato.
Inače, naši vaterpolisti su u ponedeljak doputovali iz Rumunije gde su pobedili reprezentaciju te zemlje u okviru Svetskog kupa, a već od danas su u Hrvatskoj, gde se takmiče u Evropa kupu.
Iskoristili smo jedan od retkih dana kada je Sava Randjelović bio u Srbiji u pauzi izmedju brojnih takmičenja i razgovarali sa njim.
Stigli ste iz Rumunije sa Svetske lige, nakon pobede nad ekipom te zemlje, a već se spremate za novo takmičenje. Od srede ste u Splitu gde se takmičite za Evropa kup. S obzirom na ostale ekipe iz naše grupe kakva su tvoja očekivanja u tim kvalifikacijama?
-Odigrali smo odličnu utakmicu u Rumuniji i pobedili 14:7. Ova pobeda je tim značajnija što smo nastupali u izmenjenom sastavu. Selektor je naime, pružio šansu mladim igračima, koji bi u nekom budućem periodu, kada se iskusniji igrači oproste od reprezentacije, bili standardni prvotimci. Po mom mišljenju oni su opravdali sva očekivanja, tako da možemo očekivati kontinuitet i u narednom periodu u našem vaterpolu. Sada nas, kao što ste rekli, očekuje takmičenje u Hrvatskoj, u Splitu, u kvalifikacijama za Evropski kup i to protiv reprezentacija Hrvatske, Grčke, Holandije i Malte. Očekujemo da će taj turnir biti veoma fizički težak, a i igra se u sred klupske sezone.Svima je poznato koliko su jake i kvalitetne i Hrvatska, Grčka, pa i Holandija, dok Maltu u toj grupi najmanje poznajemo. Ali, dobro je to što ćemo iskoristiti to takmičenje da provežbamo neke stvari za koje nećemo imati prilike, ni vremena preko leta, a u cilju što bolje pripreme za najznačajnije takmičenje koje nas očekuje, a to je Evropsko prvenstvo u Barseloni.
Čak pet takmičenja očekujе tebe i tvoje saigrače iz reprezentacije tokom ove godine. Pored već pomenutih Evropa kupa i Svetske lige, tu su i Mediteranske igre, Svetski kup i naravno Evropsko prvenstvo, na kojem branite zlato. Mi, kao gledaoci i navijači uvek očekujemo zlato. Šta u timu očekujete od ovih takmičenja?
Svetska liga, kao i Mediteranske igre će biti neposredno pre Evropskog prvenstva. Na Svetsku ligu će ići malo izmenjeniji sastav, koji će voditi pomoćni trener Dejana Savića. Mi iz standardne postave ćemo imati bazne pripreme za Evropsko prvenstvo koje će biti održano, podsećam u julu, a pre toga ćemo nastupati na Mediteranskim igrama. Spremamo se ozbiljno za sva ta takmičenja, tim pre jer branimo evropsku titulu iz Beograda. Moje je mišljenje da imamo kvalitet da to i uradimo.
Mnogo medalja je već za tobom, u svojoj bogatoj kolekciji imaš najsjajnija odličja sa svih velikih takmičenja, ali imaš li najdražu medalju?
Sigurno je da je to zlatna medalja sa Olimpijskih igara, tu nema dileme. San svakog sportiste kada počne da se bavi bilo kojim sportom je da osvoji najviše što može u tom sportu, a to su za sve nas OI. Osvajanjem olimpijskog zlata ostvario sam sve svoje dečačke snove, ali i pored toga sanjam i dalje.
Šta, nakog toga, danas sebi postavljaš kao cilj?
Sanjam da sve te medalje osvojim ponovo. Iznova to sebi postavljam kao ciljeve. Jer, bez toga ne bih mogao da dalje napredujem.
Pored svih obaveza koje imaš i u klubu i u reprezentaciji upisao si Fakultet za sport. Imaš li vremena za sve to?
Studiram menadžment u sportu, kao i medjunarodnu ekonomiju. Nju sam medjutim, malo stopirao, jer mi je teško i neizvodljivo da se tome ozbiljnije posvetim, s obzirom na to da sam stalno van zemlje.
Znači li to da planiraš, kroz mnogoooogo godina, kada staviš tačku na igračku karijeru, ipak da i dalje ostaneš u vaterpolu, na neki drugi način?
Još uvek nisam ozbiljnije razmišljao tome, ali bih svakako, sa ove tačke gledišta, voleo da ostanem u vaterpolu, na primer kao trener ili pomoćni trener. Još uvek moja karijera ide uzlaznom putanjom, puno godina igre je predamnom, tako da ima vremena za takvu vrstu planiranja.
Mi, kao navijači uvek smo više okrenuti reprezentativnim uspesima naših vaterpolista, ali ništa manje značajna nisu ni klupska takmičenja. Nedavno si prešao u novi tim. Kako se on kotira u madjarskom prvenstvu?
Madjarsko prvenstvo je u toku, prošli smo prvi krug takmičenja, a sada se pravi grupa od 8 timova. Mi iz OSC tima imamo velike ciljeve, a to je naravno finale, kao i osvajanje najboljih pozicija na takmičenjima na kojima nastupamo. Madjarska liga je jako teška, ima mnogo kvalitetnih timova, ali mi svakako imamo sportski motiv, daćemo sve od sebe, tako da se nadam da ćemo imati uspeha. Igramo takodje i Ligu šampiona, medjutim tu nismo trenutno najsjajniji, jer se tek uigravamo. Tim se izmenio, smenili smo dosadašnjeg trenera, doveli novog, tako da se nadam da ćemo u narednom periodu biti sve bolji i bolji.
U vreme kada si tek počinjao da se baviš vaterpolom, sanjao svakako jesi , ali da li si očekivao da ćeš postići sve ove uspehe?
Uvek sam verovao u sebe i u sve što radim. Sanjao sam, kao što ste rekli, kao i svaki drugi dečak o tome. Posle svakog treninga imao sam motiv više i jasne ciljeve pred sobom. Sve mi se to isplatilo kasnije. Veoma sam, dodao bih, zahvalan na svoj podršci koju sam tokom tog perioda dobio, što se pre svega odnosi na moje roditelje, bez kojih ne bih postigao sve ovo.
Da li je to i poruka za sve klince koji se bave bilo kojim sportom i sanjaju o velikim uspesima?
Svakako. Moraju biti istrajni u tome što rade, moraju bezrezervno verovati u sebe i sigurno će uspeti.
J.Kozomara
Snimak razgovora:
https://soundcloud.com/radiokoprijan/sava-randjelovic-vise-od-vesti-14022017
