Kriza prouzrokovana nedostatkom pijaće vode postaje svetski problem i realnost, jer dok se potrebe za vodom povećavaju – zalihe se smanjuju. Više od dva miliona tona otpada svakog dana se baci u potoke, reke i jezera i ukoliko se trend nastavi do 2025. potrebe za svežom vodom premašiće sadašnje raspoložive resurse. U opštini Doljevac manje od polovine stanovništva ima pristup vodovodnoj mreži, dok se ostali i dalje služe bunarskom vodom, čiji kvalitet oscilira, ali je generalno loš, iako se nekoliko decenija radi na rešavanju ovog problema. Zato danas na Svetski dan voda govorimo o ovom problemu.
-Vodovodna mreža je izgradjena do trećine naselja doljevačke opštine, ali još uvek više od polovine stanovništva nema pristup zdravoj pijaćoj vodi, kaže za radio Koprijan Jovica Pešić, načelnik za privredu i finasije u opštini Doljevac. U ovom trenutku možemo reći da je četvrtina domaćinstava Pukovca prikačena na vodovodnu mrežu, u Kočanu jedna petina, a u Doljevcu malo više od 10 odsto njih. Čečina i Rusna su sela koja su medju prvima, pre nekoliko godina, prikačena na vodovodnu mrežu iz Bojnika, dok s druge strane Ćurlina i Knežica imaju vodu iz vodosistema iz Niša, a sada se radi i na izgradnji vodovoda u Belotincu, sredstvima opštine Doljevac. Očekujemo da celo ovo naselje bude prikačeno na vovododnu mrežu tokom ove godine. Klisura i Perutina imaju lokalnu mrežu, dok ostala naselja naše opštine trenutno nemaju pristup vodi iz vodovoda i to je jedan od poslova na kojem će se raditi u narednom periodu, kaže naš sagovornik.
Inače, gradjane Srbije, pa i ovdašnje stanovništvo koje godinama kuburi sa ovim resursom, takodje brine informacija da je naša zemlja prodala najveće izvore vode stranim korporacijama, iako su nam oni strateški neophodni. Preko 50 odsto udela u plasmanu mineralne vode na svetskom tržištu drže samo četiri kompanije – „Nestle“, „Danone“, „Koka-Kola“ i „Pepsi kola“.
Gotovo 80 odsto flaširane vode iz srpskih izvora proizvode fabrike koje su u rukama stranih kompanija. Od oko 300 izvorišta, tek trećina, ali najkvalitetnijih i najbogatijih, koristi se za plasman na tržište, a s obzirom na to da je reč o strateškoj sirovini, kojom će se u budućnosti meriti bogatstvo nacija, malo je učinjeno na zaštiti tog resursa. Srbija je u tišini prodala izvorišta vode bez javne rasprave, bez mišljenja javnosti i saglasnosti svojih građana.
Izvorom Vlasinske Rose, koja inače drži gotovo 15 odsto srpskog tržišta flaširanih voda, sada upravlja jedna od najvećih kompanija i eksploatatora vodnih resursa širom sveta, kompanija Koka-Kola.
Primera radi, samo u Sijarinskoj banji sa okolinom ima više vrhunske mineralne vode nego u celoj Poljskoj, na primer! Poređenja radi, kad bi država samo iz ovih izvora flaširala 5,5 litara vode u sekundi, imala bi godišnji profit ravan onome koji u istom periodu napravi kombinat Kostolac!
Broj stanovnika na našoj planeti ubrzano se povećava, potrebe za vodom još i brže, a njena količina se ne menja.Do 2025. godine dve trećine čovečanstva osetiće ozbiljan nedostatak vode. Šest hiljada dece mladje od pet godina svakog dana umire od bolesti prouzrokovanih zagadjenom vodom,a više od pet miliona ljudi godišnje, što je deset puta više nego broj poginulih u svim ratovima godišnje na svetu.Čoveku je neophodno minimum 50 litara vode dnevno – za piće, pranje, kuvanje i sanitarije. Ipak, još 1990. godine milijardu ljudi na planeti nije imalo taj minimum.
J.Kozomara
