U opštini Doljevac se potroši oko trideset hiljada plastičnih kesa dnevno, po nekim okvirnim procenama, prilikom kupovine u prodavnicama, na pijaci, apotekama… Većinu kesa bacamo po dolasku kući, a pri tom ne razmišljamo o njihovoj štetnosti. Ali da kese završe u kanti za smeće možda bi bio i uspeh, ali česta slika naše okoline je da se one vijore na skoro svakom drvetu pored puta, u jarku, na obalama reka, u naseljima naše opštine na svakom koraku može se naći bačena plastična kesa. Koristimo ih i bacamo, a nemamo običaj da razmislimo koliko nam one zagađuju okolinu, truju nas i prave ruglo od naše životne okoline.
Cena običnih plastičnih kesa je niska, pa su zato jako popularne kod trgovaca. Iz radnje možete izaći sa jednom ili više kesa, u koju ste stavili kupljenu robu i niko od prodavaca vas neće opomenuti da se uzeli onoliko kesa koliko i artikala, jer su jeftine i stoje van na raspolaganju pored svake kase, a kada pakujete robu kako vi želite i uzemete onoliko kesa koliko vam je volja, smatra se odobrom uslugom.
Međutim, plastične kese su izvor ekološke katasrofe koji zahteva što hitnije rešenje. Za razgradnju jedne kese treba da prođe između 400 i 1.000 godina pa čak i tada razgrađene hemikalije od kojih su kese napravljene još dugo zagađuju životnu sredinu.
Stručnjaci navode da kese nisu u potpunosti biorazgradive već se razlažu na sitnije, toksične delove i dovode do kontaminacije zemljišta, vodenih tokova i okeana te ulaze u lanac ishrane životinja, a samim time i ljudi pa se sve češće upotrebljava izreka “jedući meso, jedemo plastiku”.
Većina ovih kesa nakon kratkotrajne upotrebe završava kao otpad na ulicama, po parkovima, u krošnjama drveća ili u rekama gde se taloži godinama i decenijama, a štetne posledice su ogromne. Kako bi rešile problem plastičnog otpada, većina zemalja Evropske unije uvela je porez na plastične kese. Plastične kese su zabranjene ili su uvedene takse na njih širom sveta: u Italiji, Belgiji, Švedskoj, Nemačkoj, Holandiji, Španiji, Velikoj Britaniji, Kini, Australiji, Ruandi, Somaliji, Tanzaniji, Keniji, Ugandi, kao i u nekim gradovima u SAD.
U cilju rešavanja ovog problema Evropski parlament je usvojio zakon o smanjenju upotrebe tankih plastičnih kesa koje ugrožavaju životnu sredinu pa članice Evropske unije imaju obavezu da smanje upotrebu tankih plastičnih kesa za 80 odsto do 2025. godine.
I u Srbiji je od ponedeljka najavljena naplata plastičnih kesa, doduše samo u jednom lancu supermarketima, pa ćemo moći da se uverimo kakve rezultate će to doneti.
Na području opštine Doljevac, za sada, ni jedana trgovačka radnja ne naplaćuje plastične kese. U jednoj radnji su nam rekli da su saglasni da se upotreba kesa naplaćuje jer pored toga što zagađuju okolinu kese su i dodatni trošak vlasnicima radnji.
Rešenje bi moglo da bude ograničavanje upotrebe takve vrste ambalaže, uvođenje taksi na plastične kese, nešto što bi nam promenilo tu naviku jer očekujemo da su ove kese besplatne i zato ih najčešće i koristimo .
M.Jovanović
