Budjenje svesti onih koji na bilo koji način mogu progovoriti o istini koja nije izbila na videlo o zbivanjima na Kosovu i Metohiji tokom rata 1998-1999. godine, jer se sistematski zataškava, ali i kako bi se budućim naraštajima predočile dokumentovane činjenice, kao i zbog obaveze prema žrtvama koje su na Kosovu pale, bili su razlozi da nastane knjiga „Zašto ćutiš Srbijo?!“, koja je sinoć predstavljena doljevačkoj javnosti u Javnoj biblioteci, kažu njeni autori. Jer, kako stoji u knjizi „oružani sukobi možda jesu za nama, ali posledice toga i te kako utiču na oblikovanje budućnosti svih nekadašnjih republika, a sada novofomiranih država.“ Ujedno, održana je i tribina „Stop kandidaturi Nataše Kandić za Nobelovu nagradu za mir“.
Knjiga je nastala kao proizvod rada veće grupe ljudi, na čelu sa Stevanom Đurovićem i Jugoslavom Petrušićem, koji su se sinoć obratili prisutnoj publici. Stevan Djurović, jedan od autora, je penzionisni pukovnik Vojske Srbije, nekadašnji šef Vojne agencije i Prištinskog korpusa. Još zanimljivija je ličnost drugog autora knjige “Zašto ćutiš Srbijo?!” Jugoslava Petrušića, kome se pripisuje niz značajnih uloga tokom turbulentnih devedestih godina. Za većinu njih kaže da su potpuno izmišljene. S druge strane podaci publikovani u knjizi, ističe izneti su na osnovu dokumenata iz stranih izvora, te su kao takvi potpuno nepristrasni.
–Mi smo analizom javno dostupnih dokumenata pokazali da su mnogi podaci o događajima na Kosovu i Metohiji tokom rata, koji su javno publikovani i čak korišćeni u sudskim procesima protiv naših gradjana, ustvari netačni i lažni, kaže za radio Koprijan Jugoslav Petrušić. Na taj način, želimo da omogućimo ljudima da saznaju šta se stvarno dešavalo iza kulisa svega onoga što nam je prezentovano i nametnuto s ciljem da nam se uzme teritorija Kosova i Metohije. U tim dokumetnima na koje se mi pozivamo u knjizi, govori se o krminalno-terorističnim aktivnostima na Kosovu, koje sprovodi privatna grupacija, zvanično jedna od najvećih u svetu, kojom upravlja desetak familija, kao i kako se godinama pripremao teren za ono što se desilo. Knjiga je inače plod rada preko trista ljudi i zaveštanje je za buduće generacije, ističe Petrušić.
Naime, kako je sinoć istaknuto, a o čemu se govori i u knjizi, ideja o stvaranju Velike Albanije postoji još od Prizrenske lige 1878. godine, što znači da se na ostvarivanju tog cilja sistematski radi već mnogo godina. -Ono što su radili kačaci Azema Bejte, nastavili su balisti Šabana Poluže, kao i vodje OVK, koja se prvi put pominje još 1982. godine, nakon neuspele pobune. Vojska i policija Srbije suočile su se, godinama kasnije, 1999. godine, ne samo sa OVK, već sa šesto puta jačom snagom udruženih snaga NATO alijanse i 35.000 terorista, kao i raznih drugih jedinica, medju koji je bilo i mudžahedina, rekao je sinoć prisutnima Djurović.
Posle rata, istaknuto je, nastavljena je nesrazmerna borba i pred medjunarodnim sudovima, pred kojima su naši gradjani osudjeni na preko 4000 godina robije, za sve ratove na prostoru bivše SFRJ, uključujući i 1138 godina robije za Kosovo. -Nekima čak i to izgleda nije dovoljno, dodao je okupljenima Petrušić.
-Medjutim, rekao je, izmedju ostalog Djurović, manje je poznato da su u periodu u od 1998. do juna 1999. podnete 17.124 krivične prijave, samo po osnovu terorizma preko 10.000, protiv lica koja nisu procesuirana, a kada bismo sve dokaze koje imamo iskoristili pred nadležnim sudovima, ma koliko oni bili pristrasni, imali bismo mogućnost da se odbranimo. Medjutim, država Srbija, već dvadeset godina, to ne radi, iako je i ćutanje zločin.
-Tim pre, jer se mnogi zločini OVK pripisuju Srbima. Naime, Srbiji se na teret stavlja i smrt Albanaca, koje je pobila OVK, čak i Albanaca koji su rodjeni, živeli i umrli u Albaniji, a onda nekako kasnije pronadjeni u masovnim grobnicama u Srbiji, a imamo dokaze da su i neki navodno ubijeni Albanci i danas živi, dodaje Petrušić.
Takodje sinoć održana je i tribina “Stop kandidaturi Nataše Kandić za Nobelovu nagadu za mir za 2018. godinu“. – Naš je cilj, ovom tribinom, da stopiramo da Nataša Kandić dobije Nobelovu nagradu, jer to može imati dalekosežne posledice po našu zemlju, a to možemo postići slanjem milion mejlova Nobelovom komitetu, protiv ove inicijative, istakao je Petrušić na kraju.
Publici je posle skupa podeljeno nekoliko stotina primeraka ove knjige, koja je publikovana na srpskom i engleskom jeziku.
