Potraga za radnim mestom za mnoge stanovnike naše zemlje, a naročito one iz devastiranih oblasti, dugotrajan je i mukotrpan posao, čemu u prilog svedoče i podaci da na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje, medju 574.200 nezaposlenih, ima i preko 81.000 ljudi koji više od deset godina traže posao, a mnogi od njih izgubili su svaku nadu da će, zbog dužine “staža” na birou, doći do radnog mesta. Opština Doljevac se, bar prema zvaničnim brojkama, u ovoj oblasti dobro kotira, s obzirom na to da je poslednjih godina zabeležen trend smanjenja broja nezaposlenih sa naše teritorije.
Naime, poslednjih pet godina konstantno se smanjuje broj lica na evidenciji NSZ, pa je tako na kraju prošlog meseca nezaposleno bilo 1550 ljudi, medju njima 621 žena, dok je na kraju 2013. ta cifra bla 2800 lica, od toga 1171 žena. To znači da je za pet i po godina 1250 ljudi manje na birou u doljevačkoj opštini. Trend smanjenja nezaposlenih u opštini Doljevac beleži se konstantno iz godine u godinu. 2014. bilo ih je 2794 (od tog broja 1160 žena), 2015. ukupno 2212 (851 žena), 2016. njih 2015 (782 žene), a na kraju prošle godine 1626 (631 žena).
Medjutim, s druge strane primećeno je da poslodavci najčešće novim radnicima nude ugovore na odredjeno vreme, dok je stalno radno mesto mogućnost koja se pruža daleko manjem broju radnika. Tako je recimo tokom jula meseca ove godine od 102 novozaposlena radnika iz naše opštine, samo njih 13 dobilo stalni radni odnos, dok je 89 osoba zaposleno na odredjeno vreme, što važi i za sve ostale posmatrane mesece.
Medjutim, bez obzira na trend smanjenja broja nezaposlenih, opština Doljevac je prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, najsiromašnija opština u Nišavskom okrugu, sa stopom od 51,7 odsto. Primera radi u Gadžinom Hanu je ta stopa 51,0 a u Ražnju 38,2, dok se niške gradske opštine daleko bolje kotiraju, što donekle izvlači prosek Nišavskog regona koji iznosi 29,3 odsto. Susedna opština Žitoradja ima nešto bolji prosek, jer je ova stopa 50,2 osto. U najnepovoljnijoj situaciju ssa stopom od 63,4 odsto, a ne zaostaje mnogo ni Preševo sa stopom siromaštva preko 63,o odsto.
Istraživanje pokazuje da veći broj siromašnih živi van gradskih naselja, kao i da u lošijim uslovima žive porodice koje broje više od 6 članova, koje su najrizičnije grupe siromašnih, a na žalost tradicionalno region Južne i Istočne Srbije se najlošije kotira na toj mapi, sa stopom od 33,0 mada za nama ne zapostaje mnogo ni region Šumadije i Zapadne Srbije 32,3.
Inače, stopa siromaštva radi se na osnovu ankete o potrošnji domaćinstva i ankete o prihodima i uslovima života, a pokazuje udeo pojedinaca u društvu koji ne mogu da zadovolјe osnovne potrebe i čiji su dohodak, tj. potrošnja ispod praga siromaštva.
J.Kozomara/Radio Koprijan
