Raznovrsne legende i mitovi brojni su u kulturnom nasleđu Doljevca, a svaki deo naše zemlje, u zavisnosti od tradicije i uticaja sa strane, ima svoje specifične priče.
U doljevačkom kraju prepliću se priče, legende, mitovi, bajalice, zdravice, narodne izvorne pesme, običaji, kao i događaji iz istorijske prošlosti koji nisu zabeleženi u hronikama, almanasima, zbornicima…
Jedna priča vodi nas put Malošišta.
U jednom dvorištu ovog sela, u blizini škole, postoji, prema predanju staro crkvište ili ostaci manastira.
Prema kazivanju meštana Malošišta u ovom dvorištu nađeni su ostaci neke građivne, koja je zidana kamenom, a u blizini se nalazio i bunar od istog materijala, koji je bio delimično urušen. Kada su sklanjali urušeni materijal iz bunara, na njegovom dnu, pronašli su krst, što ih je navelo da pomisle da se radi o crkvi, crkvištu ili manastiru. Ljudi su uvek sa strahom prilazili ovom dvorištu u kome se nalaze temelji građevine iz dalekih vremena, a prema kazivanju starijih ljudi, koje su se prenosile sa kolena na koleno, u vreme pre Turaka na tom mestu postojao je manastir ili crkva posvećen ovom svecu.
Prema kazivanju Dragice Đorđević iz Malošita, njen deda, Đuđran Đorđević sanjao je da se na tom mestu nalaze temelji hrama.
- On je imao sina Blagoja, koji kao mali nije mogao da hoda i u snu mu je bilo prikazano da ode na to mesto i otkopa zemlju i da će tu naći temelje svetinje i da će po otkopavanju temelja njegov sin prohodati. On je otkopao zemlju i naišao na veliki kamen ispod koga su bile stare ikone i stari novac. On je od tog kamenja napravio obeležje i pomolio se i kada je stigao kući njegov sin je hodao bez problema- ispričala je Dragica priču koja se sa kolena na koleno prenosila u njenoj porodici.
Kako kaže Dragica iz Malošišta u tom dvorištu pronađen je ispod jedne ogromne kamene ploče i zidani bunar, a na dnu bunara krst.
- Koliko ja znam u svaki bunar koji se zida kamenom stavlja se krst, po narodnom verovanju, da se bunar ne bi urušio. E sad, da li je taj bunar bio deo manastira ili crkve, ne mogu da kažem- završava priči Dragica.
Ona je dodala da od tog dana pa do današnjeg ljudi sa mnogo vere i strahopoštovanja posećuju to mesto.
Prema nekim drugim infomacijama, nekoj ženi se ukalazo u snu, da su to ostaci manastira Sv.Nikole.
Kako kažu meštani toj ženi se javilo u snu da su tu ostaci svetinje, a ona je imala psihički bolesnu unuku. Nakon dolaska na ovo mesto sa unukom, gde su zapalile sveću i pomolile se Sv.Nikoli da uznese njihove molitve Gospodu, kući se vratila sa izlečenom unukom. Posle toga ljudi su na osnovu te priče počeli da dolaze pale sveće i mole se za svoje zdravlje i zdravlje najmilijih.
U današnje vreme, na tom mestu, podignuta je kamena struktura omanjih dimenzija, ispred koje je ogroman uglačan kamen. Ta malena „crkvica“ sazidana je od nađenog kamenja za koje se misli da su bili temelji neke svetinje. Za vreme zimskog Sv.Nikole ljudi dolaze pale sveće i donose slavski kolač.
Tekst i foto:M.Jovanović
