Jedna od najviđenijih ličnosti našeg kraja između dva svetska rata bio je svakako Dušan Dimitrijević idustrijalac, koji je doprineo tome da se doljevačka oblast, koja je do tada bila dominantno poljoprivredni kraj, modernizuje i krene putem napretka. Međutim, i u slučaju ovog velikog čoveka, pokazalo se da su ljudi koji su, po shvatanjima, daleko ispred vremena u kojem žive i koji se svojim znanjem i umećem ističu i izdvajaju, na žalost ostali neshvaćeni, usamljeni ili obespravljeni. Upravo to desilo se glavnom junaku ove priče.
Zanimljivo je istaći da je Dušan rano ostao siroče i da je odrastao u jako teškim okolnostima. Ipak, bio je primer nekog ko je uspeo u životu, uprkos teškim uslovima u kojima je živeo sa svojom braćom i naizgled bez šansi da postane neko i nešto. A postao je.
Inače, iako je hroničar Zarije Stojković tvrdio da je Dušan u Doljevac došao iz Niša, naša istraživanja pokazala su da su Dimitrijevići živeli u Kočanu u vreme njegovog rodjenja, ali nije poznato iz kog kraja su se tu doselili, ni kada. Dušan je rodjen u Kočanu 01.05.1899.godine, što znači da je bio naše gore list, dok je zabeleženo da je preminuo u Nišu 20.03.1958. godine.
Pored toga što je bio poznati privrednik, ostalo je zabeleženo da je bio i narodni poslanik, te je svojim znanjem i umećem obezbedio sebi značajno mesto u društvu ne samo južne Srbije, nego cele zemlje, jer se družio sa najpoznatijim i najvidjenijim ličnostima tog doba, koje su vrlo često dolazile u Doljevac, njemu u goste.
Dušan Dimitrijević bio je nosilac Ordena jugoslovenske krune petog reda, koji je bio dodeljivan jugoslovenskim građanimakoji su prednjačili u radu na ostvarivanju nacionalnog jedinstva i saradnje, ili za zasluge prema Kruni, državi i naciji u javnim službama (dodeljuje se i danas), kao i Medalje za usluge kraljevskom domu, koja je dodeljivana dvorskom osoblju za dugu i odanu službu.
On i braća bili su vlasnici podužeg spiska nepokretnosti, medju kojima su mlinovi, naročito ovaj na Toplici sa mini hidrocentralom, bili najvredniji. Dušan je najpre sa ostalim članovima porodice živeo u blizini kočanske crkve, a kasnije je sa braćom izgradio moderno mlinsko postrojenje u Doljevcu, kao i svoj novi dom, dok u hronici odeljenja OŠ „Vuk Karadžić“ u Pukovcu stoji da je zgrada prve škole u tom selu, kupljena upravo od ove bogate i napredne porodice.
Medjutim, kao ni mnoge njemu slične ličnosti predratne države, posle II svetskog rata, nije dobro prošao, jer su mu gotovo sva vrata odjednom postala zatvorena. Razlozi mogu biti političke prirode. Naime, Dušan Dimitrijević bio je član Jugoslovenske radikalske zajednice (JRZ). Kada su komunisti došli na vlast, Dimitrijevići su bili u suprotnom taboru, što je bio razlog njihovog kraha.
Ostalo je zabeleženo da su ga komunisti osudili kao državnog neprijatelja, konfiskovali mu imovinu i proterali iz rodnog kraja.
Danas se u Doljevcu može čuti ideja da treba sačuvati nasledje ove poznate porodice, bar ono što je od nje ostalo, a to je kuća u kojoj su živeli. Vilu Dimitrijevića, predlažu zagovornici ove ideje, treba rekonstruisati, staviti pod zaštitu i nameniti za muzej.
J.Kozomara
( Nije dozvoljeno preuzimati tekst ili bilo koji njegov deo, kao ni fotografije, bez izričite dozvole autora)
