Ovu nedelju karakterišu dva značajna dogadjaja Sv.dan borbe protiv siromaštva, koji se obeležava 17.oktobra i Sv. dan zdrave hrane 16.oktobar, a s obzirom na značaj zdrave ishrane u savremenim uslovima života, kao i sve rastući problem siromaštva u svetu, zaposleni i volonteri Crvenog krsta Doljevac aktivno su se uključili u obeležavanje ova dva datuma.
U Crvenom krstu tokom cele godine, kako u izjavi Radio Koprijanu kaže Marija Milojević iz ove organizacije, brinu o najsiromašnijima, s obzirom na to da se u narodnoj kuhinji svakodnevno priprema 600 obroka za ugrožene, a više puta u toku godine donira se i garderoba. Danas će, kaže, aktivisti Crvenog krsta obići stanovnike našeg kraja koji žive na rubu egzistencije i podeliti im hranu koju su prethodnih dana sakupljali učenici iz naše opštine.
Inače, ovdašnji školarci bili su jako aktivni ove nedelje, a mnogi od njih učestvovali su i u organizaciji 16.oktobra, Sv. dana zdrave hrane. Naime, kako nam je rečeno u Crvenom krst, u sredu je sa učiteljicama, djacima i roditeljima u Knežici i Perutini zajedničkom radionicom, degustacijom zdrave hrane i malom tematskom priredbom obeležen ovaj dan.
Inače, u Srbiji je, prema podacima Kancelarije za ljudska i manjinska prava, aktuelno 267.949 korisnika novčane socijalne pomoći. U opštini Doljevac, prema podacima ovdašnjeg Centra za socijalni rad već nekoliko godina unazad, broj porodica koje žive od socijalne pomoći je oko 600.
Podaci pokazuju da je najugroženije stanovništvo ono koje živi izvan urbanih područja, deca i mladi, neobrazovani, nezaposleni i neaktivni nosioci domaćinstva. U veoma teškom položaju nalaze se i mnogočlane porodice, samohrani roditelji, kao i osobe sa invaliditetom i njihove porodice.
Danas, u svetu milijardi ljudi, preko 815 miliona pati od hronične neuhranjenosti, a 60% su žene. Gotovo pet miliona dece mlađe od pet godina umre od posledica neuhranjenosti. Takođe je važno napomenuti da i ako milioni gladuju, 672 miliona ljudi pati od gojaznosti, a dodatnih 1,3 milijarde je sa viškom kilograma (predgojazno).
Istraživanja u Srbiji takodje pokazuju da su zastupljene pogrešne navike u ishrani u svim kategorijama stanovništva, od dece do starijih osoba, što predstavlja značajan faktor rizika od oboljevanja i umiranja od masovnih nezaraznih bolesti, od kojih u našoj sredini prednjače bolesti srca i krvnih sudova i maligne bolesti.
Svaki peti odrasli stanovnik Srbije pri izboru načina ishrane nikad nije razmišljao o zdravlju. Dve trećine odraslih stanovnika slobodno vreme provodi neaktivno, a skoro trećina zaposlenih se bavi sedenternim tipom posla. Porastao je i procenat dece i omladine koji su slobodno vreme koristili bez fizičke aktivnosti.
J.K.
