Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas obeležavaju Vozviždenje Časnog krsta- Krstovdan, kao uspomenu na dan kada je carica Jelena 326. godine, majka cara Konstantina, pronašla Časni krst na kome je razapet Isus Hristos na Golgoti i dan kada je vraćen iz Persije u Jerusalim. Slavi se dva puta u toku godine 18.januara (zimski) i na današnji dan (jesenji).
Carica Jelena je 317. godine, došavši na hodočašće u Svetu zemlju u znak zahvalnosti što je njen sin, Sveti car Konstantin ozdravio pošto se krstio, neumorno tragala za relikvijama iz Hristovog doba. Po predanju, jedino je starac jevrejskog porekla po imenu Juda znao mesto na kom se nalazi Časni krst. Odveo je Svetu caricu Jelenu na Golgotu do Venerinog hrama, tvrdeći da se upravo ispod te građevine nalazi relikvija za kojom traga.
Majka Svetog cara Konstantina platila je rušenje idolskog hrama. Ispod temelja pronađena su tri krsta. Ipak, patrijarh jerusalimski Makarije i Sveta carica Jelena bili su u nedoumici koji je od ta tri krsta Hristov. Baš u tom trenutku je, po predanju, nailazila pratnja sa pokojnikom, pa je patrijarh Makarije naredio da jedan po jedan krst stave na pokojnika. Kad su stavili prvi i drugi krst pokojnik je nepomično ležao, ali kada su stavili treći on je, opet po predanju, oživeo. Tako su Sveta carica Jelena i patrijarh Makarije otkrili na kom krstu je bio razapet Isus Hrist. Verni narod koji je prisustvovao ovom čudu sa suzama u očima je pevao: “Gospode, smiluj se!”.
Po narodnom verovanju, na jesenji Krstovdan bi trebalo strogo postiti – dozvoljen je samo jedan obrok, najčešće hleb i voda. Na Krstovdan vernici ne jedu kuvanu hranu, niti upotrebljavaju ulje i vino. Ovaj način posta naziva se još i suhojedenje, a rečenica koju prati ovaj veliki praznik glasi: “Ko se krstom krsti, na Krstovdan posti”.
Strogi post nije jedina obaveza vernika na jesenji Krstovdan. Jednako su važne i molitve, kao i pružanje pomoći onima koji su u bilo kakvoj nevolji.
Narod veruje da se na Krstovdan zmije povuku na počinak i da ih od tada više nema.
Veruje se, takođe, da osobe koje su rođene na jesenji Krstovdan na leđima nose senku Časnog krsta, zbog čega su pred Bogom posebno odgovorne za svoje postupke.
