Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici obeležavaju Preobraženje Gospodnje. Praznik je posvećen trenutku kada se, kako kaže hrišćansko predanje, Hristos na gori Tavor pred apostolima preobrazio i zasijao kao sunčeva svetlost.
Običaj je da se na Preobraženje, koji pada u dane posta, u crkvi osvećuje grožđe i deli narodu u znak zahvalnosti Bogu na plodovima za ishranu. Veliki broj vernika ne jede grožđe pre 19. avgusta jer se tek posle Preobraženja ono “preobrati” u zrelo.
Na ikoni Preobraženja predstavljen je Isus Hristos na gori u beloj odeći, okružen svetlošću, sa Ilijom i Mojsijem. Dok ih blagosilja iz njega se širi svetlost. Na desnom vrhu stoji Mojsije i drži tablice Zakona, na levom prorok Ilija. Ispod planine leže trojica učenika, Petar, Jakov i Jovan.
Preobraženje je posvećeno Hristovom preobraženju na gori Tavor, kada je najavljeno stradanje i slava sina božijeg. Dok se molio, njegovo lice se izmeni i zasija kao sunce, a odeća postade sjajna i bela kao sneg, kaže Biblija. Tako se on preobrazi pred njima, čime se prvi put božanska priroda Isusova učinila vidljivom.
U crkvama, na kraju svetih liturgija, osveštava se grožđe i deli narodu, u znak zahvalnosti Bogu na plodovima koje daje zemlja, a u krajevima gde nema grožđa, drugo voće.
Prema rasprostranjenom verovanju, na današnji dan ne treba preko dana spavati, jer ko tada odspava, preobraziće se, pa će cele godine biti dremljiv. Nije dobro ni da neko plače, jer će plakati cele godine, a ni da ljudi ceo dan provedu u kafani, da im ne pređe u naviku i da ne postanu raspikuće.
Postojao je i običaj da devojke i žene tog dana odrade od svakog ženskog posla pomalo, kako bi cele naredne godine bile vredne.
Takođe se nekad verovalo da je Preobraženje poslednji dan za kupanje u rekama.
Inače, smatra se da nakon Preobraženja više nema tropskih vrućina do naredne godine.
