Pravoslavni vernici danas obeležavaju Veliki petak, dan koji simbolizuje stradanje Isusa Hrista i njegovo raspeće na krstu na Golgoti. To je dan najveće hrišćanske žalosti, poslednji u nedelji Stradanja, tokom koga ne zvone crkvena zvona, posti se i farbaju uskršnja jaja.
Na Veliki petak, prema Jevanđelju, desilo se veliko stradanje Isusa Hrista. Ovo stradanje se naziva još i iskupnina, jer je Isus time iskupio ljudske grehe i podrazumeva najstrožiji post. Na Veliki petak farbaju se uskršnja jaja, najviše crvenom bojom, koja simbolizuje Isusovu krv.
U hramovima u opštini Doljevac od 8 sati, na Veliki petak, biće čitani Carski časovi, crkva u Orljanu služiće u 8.30.
Večernja služba sa iznošenjem plaštanice (platno na kome je prikazano polaganje Hristovo u grob) u 17 sati biće održana u crkvi Sv.Petke u Orljanu, crkvi Sv.Romana u Belotincu, crkvi Svetog Nikole u Pukovcu i Svetog Arhangela Gavrila u Kočanu.
A služba u crkvi Svete Petke u Ćurlini počeće u 16 sati.
Običaj je da se vernici posle celivanja plaštanice, provlače ispod stola na koji je položena plaštanica. Po narodnom verovanju prilikom provlačenja, treba se pomoliti Bogu i pomisliti neku lepu želju, i ta želja će biti ispunjena.
Opelo Hristovo, sa ophodom oko crkve, biće održano u 20 sati u crkvama u Kočanu i Orljanu, a u crkvi u Ćurlini od 22 sata.
Na Veliki petak, Isus je odveden iz kuće prvosveštenika Kajafe kod rimskog prokuratora Pontija Pilata, koji ga je osudio da bude raspet na krstu.
Pošto je to za hrišćane dan velike žalosti, on se obeležava strogim postom, uzdržavanjem od bilo kakvog veselja i proslava, a takođe u narodnoj tradiciji je da se tog dana ne rade poslovi u polju i u kući.
Veliki petak se smatra najtužnijim danom hrišćanstva i na taj dan se ne služi liturgija u crkvama. Od Velikog četvrtka do Uskrsa ne oglašavaju se zvona na crkvama, jer su ona u pravoslavnoj crkvi znak radosti.
Veliki petak je dan žalosti, ali i uvod i priprema za najveći i najrodosniji praznik – Uskrs.
