Za pravoslavne vernike danas počinje višenedeljni veliki Vaskršnji ili Časni post, koji se završava praznikom Vaskrsenja Isusa Hrista – Vaskrsom koji se obe godine obeležava 5.maja. Prva nedelja posta zove se Čista, dok se do Vaskrsa, uz posebna pravila, smenjuju – Prečista, Krstopoklona, Sredoposna, Gluva, Cvetna i Strasna ili Stradalna nedelja. Prema pravoslavnom učenju, Veliki post nas uči pokajanju, praštanju i pravoj molitvi, a cilj je da se u miru i tišini dočeka najveći hrišćanski praznik Vaskrs, jer je vera u Vaskrsenje osnov hrišćanstva.
Veliki ili Časni post, koji je ime dobio prema Časnom krstu na kojem je stradao Isus Hristos, ustanovljen je po uzoru na podvig Spasitelja koji je, posle krštenja na reci Jordan, otišao u pustinju i postio četredest dana i noći, nakon čega je izašao kao pobednik iz iskušnja koja mu je postavio sotona.
Traje sedam nedelja, odnosno 48 dana, i smatra se najstrožim u hrišćanstvu.
Vreme posta je vreme našeg oproštaja onima koji su nam neko zlo naneli. To je vreme ljubavi, milosrđa i uzdizanja u veri, do čega se stiže svakodnevnim molitvama. Telesno, post podrazumeva uzdržavanje od mrsne hrane, jer u pravoslavlju, hrana ima i duhovnu stranu.
Vernici dane posta provode u molitvi, praštanju i pokajanju kako bi se pripremili za Sveto pričešće. Post predstavlja i uzdizanje duha nad telom, pobedu duhovne strane nad čulima i za hrišćanina on predstavlja pripremu za obeležavanje i proslavu Vaskrsa.
