Priča o proizvodjačima poljoprivednih proizvoda i nakupaca poznata je tema. Ipak, tokom svake sezone iznova se traži krivac za postojeće stanje stvari, ali se gotovo nikada ne dodje do nekog rešenja, bar ne onog trajnog. Stiče se utisak da je situacija najalarmantnija u voćarstvu, gde se kada je ovaj kraj u pitanju najveća polemika vodi oko višnje i njene sada već hronično bagatelne cene ili oko šljive, ali je često u fokusu pažnje i ono naše najsladje povrće, sladje od svakog voća- lubenica.
Sa višnjom smo prošli kao „bosi po trnju“, šta će biti sa šljivom tek će se videti, dok kada je bostan u pitanju kilogram košta od 18 do 20 dinara na veliko, što je više u odnosu na neke ranije godine, ali ta cena kako kažu neki od dobričkih bostandžija za naš radio ipak pokriva samo troškove rane proizvodnje takozvane tunelske lubenice, tako da je u tom segmentu proizvodnja „pukla“.
Kada su pak u pitanju povrtarske kulture paprika i paradajz po kojima je ovaj kraj nadaleko poznat, ove sezone kako su za Radio Koprijan ispričali pojedini, kako ih mi ovde zovemo „paprikari“, nema baš toliko razloga za negodovanje. Rod je doduše loš, kaže jedan poljoprivredni proizvodjač iz Orljana, ali je zato cena dobra, jer je ponuda ograničena, bar kada je domaća roba u pitanju.
Naime, kao ističe naš sagovornik, koji svoju robu prodaje piljarama u našem kraju ili u Nišu, cenom od 3 do 6 dinara za komad paprike, u zavisnosti od vrste, što je oko 70 dinara za kilogram, je zadovoljan, naročito kada se uzme u obzir da je prošla godina bila jedna od onih koje bi rado da zaboravi. Cena paradajza koji takodje gaji u svojim plastenicima, na veliko vredi ovih dana 40 dinara, što ističe takodje nije loša cifra. On na oko jedan hektar zemljišta gaji i groždje, sorte kardinal i hamburg, a njegova trenutna cena od 150 dinara za kilogram je naglašava zadovoljavajuća.
Za slične cene i proizvodjači iz Samarinovca prodaju na veliko svoju robu, te je paprika kaže sagovornik Radio Koprijana iz ovog dobričkog sela oko 60 dinara za kilogram, a paradajz 50.
S druge strane kako smo danas istraživali po ovdašnjim piljarama, s obzirom na to da od pre nekoliko meseci zelene pijace u centru Doljevca više nema, paprika se prodaje po ceni od 60 do 100 dinara, dok paradajz vredi izmedju 80 i 100 dinara po kilogramu, a krastavac 50. Lubenica ima cenu od 25 dinara za kilogram, dok dobru cenu od 130 dinara drži dinja.
Kada se uzme u obzir da je u pitanju lako kvarljiva roba i da postoji velika verovatnoća da će jedan deo ponude propasti, kao i da svaki poljoprivredni proizvod u izvesnom procentu kalira, odnosno gubi na težini, od trenutka branja, kao i da svako teži da ostvari neki procenat zarade na prodaji, logično je, dodaju piljari, da se cene na njivi i u njihovim radnjama razlikuju u nekoj većoj meri, tako da smatraju da negodovanja pojedinih primarnih proizvodjača nisu opravdana.
Ipak, ono što najviše, da tako kažemo „boli“ uzgajivače povrća u Srbiji je uvozna roba, koja je preplavila pre svega domaće mega markete i kojoj, kako naglašavaju, ne mogu da pariraju, jer kako dodaju ne nailaze na razumevanje države, a kao pojedinci nisu u stanju da se sami izbore. Razloge, dodaju dobri poznavaoci prilika u ovoj oblasti, treba medjutim tražiti i u neorganizovanosti samih poljoprivrednih proizvodjača koji nemaju jedinstven nastup u rešavanju ovih hroničnih problema domaćeg agrara. Iako je bilo nekih pokušaja poslednjih godina da se ožive zadruge, što je odličan vid zajedničkog nastupa, od pokušaja se nije daleko odmaklo, te se i dalje svaki poljoprivredni proizvodjač bori za sebe, a tu borbu naročito oni manji, sa sitnijim posedima, teško da mogu da dobiju, jer njihova roba zbog ograničenih količina ne može da nadje svoj put do velikih trgovinskih lanaca.
J.K.
