Antologija književnih stvaralaca “Dobričko pero” autora Miroljuba Miće Vulića našla se večeras i pred mnogobrojnom publikom doljevačkog kraja u Javnoj biblioteci. Ovo jedinstveno štivo koje na jednom mestu okuplja 98 književnih stvaralaca iz opština koje pripadaju Dobriču Doljevca, Žitoradje i Merošine naišlo je na veliki odjek i u književnoj javnosti, ali i medju čitaocima, tim pre jer dokazuje, kako je večeras istaknuto, da i jedan pretežno seoski kraj može da iznedri veliki broj književnih stvaralaca.
Na pripremi, prikupljanju i sistematizovanju materijala za ovu knjigu autor je radio dve godine i tom prilikom posetio razne krajeve i ljude. Za mnoge pisce, kako kaže, čuo je prvi put, ali ga je jedan književnik vodio do drugog, te je na sopstveno iznenadjene dospeo do 98 njih. – Jako sam zadovoljan odzivom kod publike u Dobriču, te planiramo da knjigu predstavimo i šire od oblasti koja je njome obuhvaćena. Nakon Žitoradje i Doljevca, „Dobričko pero“svoj književni život nastaviće u Merošini, Prokupljnu, Nišu i dalje, rekao je radio Koprijanu Miroljub Mića Vulić. Žanr, kvalitet i veličina književnog opusa pisaca koji su prezentovani u knjizi bili su mi manje bitan faktor, jer sam pre svega želeo da javnosti skrenem pažnju na sve autore sa ovih prostora koji su se posvetili ovoj vrsti stvaralaštva.
Po mišljenju prof. dr Boška Prokića koji je večeras govorio o knjizi, „Dobričko pero“ ruši sve zablude o Dobriču, jer svako ko oseti „težinu“ ovog dela mora da se zapita kako je moguće da smo do pre 50 godina imali na ovim prostorima samo nekolicinu pismenih stanovnika, a sada smo za kratko vreme, uspeli da reprodukujemo preko 100 pisaca. –Potreban je ogroman napor da bi se to ostvarilo, pa mi je zato veliko zadovoljstvo što je pred svima nama sada knjiga koja dokazuje da je to moguće, kazao je prof.dr Prokić, koji je ujedno i rezenzent knjige. 
Objektivno rečeno Dobrič u celini spada u seljački kralj i predeo koji je kroz celokupnu našu istoriju bio na margini dogadjaja, jer se od sela oduvek samo tražilo, a nikad mu se ništa nije davalo. Poneki seoski pisac uspeo je povremeno da otme deo slave, ali to su bili izuzeci. Većina se sela seti samo kad su gladni ili uoči rata, kada su im potrebni vojnici. Zato je veliki broj ljudi želeo da pobegne odavde, pa mnogi kada jednom odu više se ne vrate i više se sela ne sete, ili ga se čak i stide. Dobrič je medjutim imao sreću da je bilo mnogo više onih ljudi koji i kad iz sela odu, stalno su mislima u njemu. Naime, krajem prošlog i početkom ovog veka, našli su se ljudi, koji su osetili potebu da se celim svojim bićem, svim svojim sposobnostima, posvete Dobriču i Dobričanima. Jedan od takvih je i autor ovog projekta Mića Vulić koji je život posvetio tome da opiše Dobrič, prvo stidljivo kroz monografije o sportu, a onda i kroz jedno ovakvo delo, kojim je Dobriču ostavio trajnu tekovinu.
Ljubiteljima pisane reči svoje stvaralaštvo večeras je predstavilo desetak autora koji su se našli na stranicama knjige, Vlasta Cenić, Olivera Nosov, Ljubiša Milošević, Goran Antanasković, Dragica Ilić, Branislav Janković, Dane Stojiljković. Pored kazivanja stihova publika je u Javnoj biblioteci u Doljevcu uživala i u muzičkim interpretacijama hora Toplički biseri, a prikazana su i dva video spota o Dobriču i dobričkim piscima.
Tekst i foto: J.Kozomara
