Profesor humane genetike i embriolog Miodrag Stojković iz Leskovca, svetski priznati stručnjak,već deset godina u Srbiji aktivno radi na lečenju steriliteta, kao jednog od gorućih problema koji, pored niza drugih faktora, doprinosi negativnom trendu kretanja nataliteta u Srbiji. Ovaj ekspert svetskog glasa, koji se i pored uspešne inostrane karijere, vratio u zemlju, eksluzivno je govorio za radio Koprijan, kako o ovom velikom problemu srpskog društva, tako i o mnogim drugim značajnim pitanjima, koja stoje danas pred medicinskim stručnjacima.
S obzirom na to da se u Srbiji, pa i u svetu, stalno povećava broj osoba, oba pola, koje imaju probleme sa sterilitetom, možemo li definisati osnovne medicinske razloge koji su uzrok tome?
-Medicinski razlozi, bilo da je u pitanju ženski li muški sterilitet, sve su učestaliji. Primera radi, kada pogledamo broj spermatozoida kod muškaraca danas i to uporedimo sa stanjem kod muške populacije pre 50 godina, zaključujemo da se njihov broj danas prepolovio. Kod žena takodje postoji jedan značajan parametar, koji je sve nepovoljniji, a to je rezerva jajnih ćelija. Čak i kada je žena mlada i naizgled je sve u redu sa njenim reproduktivnim organima, dodatni testovi koji pokazuju rezerve jajnih ćelija, mogu biti krajnje nepovoljni. To znači da je, bez obzira na njene mlade godine njen biološki sat otkucao. To je jedan od vrlo čestih razloga steriliteta na koje nailazimo. Napomenuo bih, da pored tih medicinskih razloga, sve su bitniji i oni drugi. Ljudi se sve kasnije odlučuju za zasnivanje porodice, izmedju ostalog i zbog socio-ekonomskog okruženja u kojem žive, a ne mali broj mladih ljudi trajno odlazi u inostranstvo. Tome u prilog svedoči i podatak da je razlika izmedju broja rodjenih beba u periodu od Prvog svetskog rata do danas vrlo zabrinjavajuć.
Gde je Srbija po tom pitanju u medjunarodnim okvirima? Pratimo li te negativne trendove koji su zastupljeni i u mnogim drugim zemljama Evrope?
-To je vrlo različito, od zemlje do zemlje. Negativna tendencija svakako postoji i u nekim razvijenim i u nerazvijenim zemljama. U Nemačkoj na primer zabeležen je takodje negativan trend, ali tamo su uzroci drugačiji, jer se radi o potrošačkom društvu koje teži da najpe zadovolji svoje lične potrebe. Ljudi se na zapadu sve kasnije odlučuju na zasnivanje porodice. Mnoge žene se tek posle 35 godine odlučuju na planiranje porodice, a poznato je da je žena najbitniji faktor u tom procesu. Ona je ta koja nosi „najveću odgovornost“, jer je njena jajna ćelija najbitniji faktor koji utiče na to da li će doći do trudnoće ili ne.
Imaju li i parovi u Srbiji uslove za lečenje steriliteta bar približne onima u razvijenom svetu?
-Ne zaostajemo u tome. Sa razvojem medicine razvija se i medicinska tehnologija, a razvijaju se i naša saznanja. Naravno da i dalje ne znamo sve i bilo bi suludo reći da je uspešnost u lečenju steriliteta 100 odsto, kao što se ponekad može čuti. Ali se ti procenti povećavaju. Ako je nekada uspešnost lečenja bila 15 odsto, sada je 30, sa tendencijom daljeg rasta. Savremena dijagnostika i rano otkrivanje problema steriliteta povećavaju mogućnosti u lečenju. Naime, ukoliko jedan par tokom godinu, do godinu i po dana ne uspeva da začne dete, trebalo bi da se obrate stručnjacima. U medicinskim ustanovama koje se bave lečenjem steriliteta zatim će dobiti listu analiza, koje je potrebno uraditi da bi se detektovao problem. Naravno, potrebno je i da se mladi bračni parovi uhvate u koštac sa tim problem i daju sve od sebe da ga reše. Srbija ima značajan broj klinika i specijalnih bolnica koje se bave ovim problemom i što je takodje vrlo bitno i veliki broj kvalitetnih stručnjaka u toj oblasti. Jedino što nam nedostaje u ovom trenutku je rana prva dijagnostika, koja je izuzetno bitna.
Lečenje matičnim ćelijama je oblast medicine koja je pokazala najveću tendenciju razvoja. Srbija medjutim, nema banku matičnih ćelija, i samim tim zaostaje za svetom. Koje su posledice toga po nas?
U pravu ste kada kažete da tu ne pratimo svetske trendove i da na žalost zaostajemo za svetom. Mi u Srbiji i pored svih najava, nemamo banku matičnih ćelija, tako da se svi uzorci koji se ovde prikupe šalju na čuvanje u inostranstvo. Isto tako i pacijenti moraju da idu u inostranstvo na lečenje matičnim ćelijama, jer ne postoje uslovi za tako nešto kod nas. Daleko smo iza razvijenih zemalja, jer se kod nas za nauku ne izdavaju dovoljna sredstva kako bismo bili u mogućnosti da pratimo te svetske trendove. Ja, kao neko ko je bio pionir u radu sa ljudskim embrionalnim matičnim ćelijama, mogu reći da je ta oblast u svetu za dvadesetak godina doživela pravi bum. Lečenje matičnim ćelijama sada je ušlo u klinike i nije više na nivou istraživanja, već se matične ćelije uspešno koriste za lečenje mnogih,ali pre svega tzv. krvnih bolesti. Mi u Srbiji trenutno nemamo uslova da se ozbiljno bavimo regenerativnom medicinom i biologijom matičnih ćelija. Zato, ukoliko vrlo brzo ne uhvatimo taj voz, on će sigurno otići bez nas.
Takodje, ni surogat materinstvo nije dostupno parovima u Srbiji, a nekima od njih je je to jedini način da se ostvare kao roditelji. Postoji li nada da će i to biti moguće ovde kod nas?
-Ja se zalažem i za tu opciju, u situaciji kada parovi i pored svih napora ipak ne mogu da dobiju dete. Nažalost, ta mogućnost nije dostupna ovde kod nas, jer zakon to ne dopušta, iako je dozvoljeno doniranje jajnih ćelija, spermatozoida, pa i embriona. Da pojasnim vašim slušaocima i čitaocima. Ukoliko neka žena iz medicinskih razloga ne može da iznese trudnoću, zbog neke bolesti ili zato što joj je materica odstranjena, ona može „pozajmiti“ matericu druge žene, koja je voljna da pomogne jednom paru da dobije dete. To je surogat materinstvo. Moje mišljenje je da je to medicinska neophodnost i zato podržavam tu ideju. Sada su mnogi naši pacijenti primorani da odlaze u inostranstvo gde je surogat materinstvo dozvoljeno, ali to košta. Primera radi, u SAD ova procedura košta najmanje 37.000, pa do 40.000 dolara.
Pred medicinom danas stoje i mnoge moralne dileme. Jedna od njih je kloniranje. Kao izuzetnog stručnjaka i odličnog poznavaoca tog pitanja kakvo je Vaše mišljenje?
-Kloniranje kao tehnika koja se koristi kako bi se istraživale nasledne bolesti, odnosno njihovi uzroci, to jest kako bi se otkrila patogeneza naslednih bolesti je od velikog značaja za medicinsku nauku. S druge strane, reproduktivno kloniranje je zabranjeno kod nas i tako bi trebalo da ostane, jer ne postoji medicinsko opravdanje, ni potreba za tim.
Poglavlje 30 o pridruživanju EU aktuelizovalo je pitanje o GMO. Koji je vaš stav o tome?
Moramo biti jako oprezni kada donosimo odluku o tome, zato što i dalje ne znamo koje su dugoročne posledice unošenja hrane sa kojom je manipulisano na taj način. Svaka priča ima i pozitivne i negativne konotacije, ali s obzirom na to da još uvek nemamo sva potrebna saznanja u ovoj oblasti, ne treba žuriti i donositi odluke koje nas sutra mogu mnogo koštati, naročitno ne bez kvalitetnih studija na tu temu. Smatram da Srbija ima šanse na drugoj strani, da ima kapacitete za proizvodnju bio hrane i da bi naše težnje trebalo da idu u tom smeru. Tim pre, jer podaci govore da će 2050. godine potrebe za hranom biti 70 odsto veće nego danas. Ukoliko u tu priču sa GMO udjemo prebrzo i prerano, a da ne znamo koje mogu biti posledice toga, mislim da ćemo izgubiti šanse koje sada imamo.
J. Kozomara
