Jovanjdanjski sabor u selu Orljane u doljevačkoj opštini, početkom jula meseca jedna je od najradosnijih i najposećenijih letnjih kulturno-zabavnih manifestacija u ovom kraju. Tome u prilog svedoči i podatak da svake godine oko pet hiljada ljudi, ne samo iz opštine Doljevac, nego ovog dela zemlje, poseti neko od mnogobrojnih dešavanja koja se organizuju u okviru Sabora posvećenog Sv. Jovanu Krstitelju, svecu značajnom i poštovanom u ovom mestu, koji se obeležava 07.jula. Orljanski kraj tada je u znaku negovanja tradicionalnih vrednosti i običaja ovih prostora, kroz mnogobrojna kulturno-zabavna dešavanja, ali i negovanje likovne umetnosti.
Meštani i mnogobrojni gosti uoči praznika 6.jula tradicionalno se okupljaju na brdu Kukumiga, oko crkvice posvećene ovom svecu, ali i oko Šupljeg kamena za čije se, kako narodno predanje kaže, čudotvorne moći, nadaleko čulo. Tada se organizuje zanimljiv kulturno-zabavni program, smotra folklora, ali i defile učesnika kroz selo do brda gde se održava centralna manifestacija.
Sabora ove godine zbog epidemiološke situacije nažalost neće biti, a iz Mesne zajednice Orljane mole sve posetioce ovog mnogopoštovanog mesta da ukoliko dolaze do crkve ili posećuju Šuplji kamen, to rade pojedinačno ili u grupicama od po nekoliko ljudi.
Što starije to lepše
Inače, crkva Svetog Jovana Krstitelja izgrađena je u 11. veku na brdu Komnjiga, Komiga ili Kukumiga u periodu vizantijske vlasti. Zbog svog istorijskog, arhitektonskog i verskog značaja proglašena je 1948. godine, za „kulturno dobro od velikog značaja“ i uvedena u centralni registar spomenika kulture u Republici Srbiji. Crkvu je posle oslobodjenja od Turaka obnovio izvesni „Živadin iz Niša, koji je za vreme rata tu čuvao stražu pa se zarekao da će obnoviti crkvu ako ostane živ“. Prema narodnoj legendi, koja kruži u doljevačkom kraju, ova crkva pre turske invazije, bila je manastir. Ta legenda dalje pripoveda da je na suprotnoj strani Komnjige, u gradu preko Morave, živela neka vlastelinka, koja je po razapetom platnu prelazila do manastira na brdu Komnjiga radi molitve. Medjutim, s obzirom na to da je u manastiru živeo neki vrlo lep i uglađen kaluđer posumnjalo se u moralnu ispravnost vlastelinke, pa je zbog toga njen grad, umesto Korvingrad, nazvan Kurvingrad.
Priča o čudotvornim moćima Šupljeg kamena na brdu Kukumiga, i dalje predstavlja veliku misteriju i za meštane, i za naučnike. A neverovatne priče o ovom mestu ispredaju se i šire godinama. Veruje se da je na mestu Šupljeg kamena nekada davno bila isposnica monaha čije ime nije zabeleženo, a da je narod posle njegove smrti na ovom mestu počeo da traži ozdravljenje. Sa mnogo nade, ljubavi i molitve, potrebno je, pričaju stariji meštani sela, približiti se kamenu, prekrstiti se i tri puta se provući ispod njega, a poželjno je i da na tom mestu sveštenik očita molitvu za zdravlje. Vekovima već, teško oboleli i oni koji ne mogu da dobiju porod, pohode kultni Šuplji kamen. Mnogi od njih tvrde da im je Šuplji kamen pomogao, čak i tamo gde zvanična medicina nije imala uspeha.
Zbog svega toga se svake godine uoči ovog praznika na brdu Kukumiga organizuje Sabor, a učestvuju mnoga kulturno-umetnička društva iz ovog kraja, ali i gosti iz okolnih gradova i opština, pevači etno muzike, recitatori, meštani koji neguju tradicionalne zanate, a prvi put svi zainteresovani mogu da vide i slike nastale na Likovnoj koloniji, koja se u okviru Jovanjdanjskog sabora organizuje u Orljanu.
Medjutim, nažalost s obzirom na to da je ova godina specifična po mnogo čemu, iz bezbednosnih razloga Sabor. Sv. Jovana Krstitelja ove godine je otkazan, prvi put posle mnogo godina. – Iako je sve bilo pripremljeno, odlučili smo da ovogodišnji tradicionalni Sabor Sv. Jovana Krstitelja otkažemo, jer smo želeli da se odgovorno postavimo prema trenutnoj zdravstvenoj situaciji. Ipak, jedan segment ove manifestacije će ostati, a to je Likovna kolonija, uz naravno uvažavanje svih epidemioloških mera u suzbijanju epidemije, rekao je Radio Koprijanu Bogi Mitić, direktor Javne biblioteke u Doljevcu, naglašavajući da je Likovna kolonija jedna od retkih manifestacija koja je održana ovog leta. Ovo okupljanje slikara 11. je po redu.
Lepota je u detaljima
Kao stecište mnogobrojnih likovnih umetnika godinama unazad, Orljane je postalo značajno umetničko središte likovnih stvaralaca iz mnogih delova naše zemlje, ali i šire. O razvoju ove manifestacije svedoči i podatak da je tokom godina dobila internacionalni karakter, jer su se pozivu organizatora odazvali i umetnici iz Rusije, Češke, Bosne i Hercegovine. Prvi put organizovana je još pre dvadeset godina u Doljevcu, da bi se kasnja ustalila u Orljanu, nekih godina bila je otkazivana, bila zaboravljena, gotovo je nestajala, ali što je najbitnije uprkos svemu ipak je opstala, a poslednjih godina održava se u kontinuitetu.
–Bezbednost i učesnika i meštana je ove godine na prvom mestu, te je i broj umetnika manji no inače i svi su ovoga puta iz naše zemlje. Od 2. do 7.jula Likovna kolonija okuplja 16 likovnih stvaralaca iz Beograda, Vršca, Babušnice, Žagubice, Vranja, Niša, Kostolca, kao i iz našeg kraja, dodaje Mitić. Učestvuju, kako naglašava, Boža Ilić, Siniša Krunić, Budimir Cvetković, Janko Piljak, Slaviša Ljubomirović, Mina Zečević, Vladeta Deretić, Vinko Dimitrijević, Goran Ristić, Milovan Penko, Suzana Pavlović, Mirjana Jandrić, Jelena Radonjić, Goran i Slavica Nikolić i drugi. Neki od njih orljanske predele videli su i oslikali prvi put, dok ima i umetnika koji se već mogu smatrati doajenima ovdašnje Likovne kolonije. Oni ovih dana svoje ideje prenose na platna, a mnoge od njih inspirisane su, kako ističu likovni stvaraoci u razgovorima za Radio Koprijan, ovdašnjim pejzažima ili su proistekle iz zanimljivih priča sa domaćinima u selu, gde slikari tokom trajanja kolonije borave.
Mina Zečević iz Beograda tek stiče iskustvo na ovakvim okupljanjima, s obzirom na to da je Likovna kolonija u Orljanu tek druga na kojoj učestvuje. – Nakon Paraćina, ovo je druga moja kolonija i ovde mi se jako dopada. Slikala sam dva pejzaža i jednu devojku sa pejzažom, kao poluapstrakciju.
Iz Kostolca u Orljane je prvi put došao i Vladeta Deretić.- Na ovim prostorima sam prvi put. S obzirom na situaciju u kojoj se svi nalazimo, smatram da smo iako otežano, jer smo svi morali disciplinovano da se ponašamo, ipak odradili dobar posao i kvalitetno izgurali ovu priču.
Vinko Dimitrijević iz Babušnice tokom svoje karijere ubeležio je preko osamdeset kolonija, a dve u Orljanu. –Mislim da je selekcija umetnika bila odlična, nastalo je mnogo kvalitetnih radova. U odnosu na sredinu i mogućnosti, slobodno mogu reći da sam u potpunosti zadovoljan ovim dešavanjem i da u Babušnicu nosim lepe utiske. Pored pejzaža, ističe, kao jedan od motiva odabrao je oslikavanje stare seoske kuće sa upečatljivim nizama paprike, koje su pečat moravskog kraja.
Pored likovnih stvaralaca koji su u Orljane stigli prvi put, tu su i umetnici koji pamte same začetke ove manifestacije u opštini Doljevac pre skoro dve decenije. Buda Cvetković umetnik iz Niša učesnik je desetak kolonija, pa i one prve koja se održavala u tada još neuseljenom Domu za stara i invalidna lica u Doljevcu, a i kasnije kada je kolonija preseljena u Orljane. – Sećam se početaka Likovne kolonije u ovom kraju i godinama sam pratio njen razvoj. Dopada mi se zato što je specifična, što je napredovala od tih prvih dana, što se družimo mnogo više nego na drugim mestima sa meštanima, jer boravimo kod njih, tako da upoznajemo ne samo prostor nego i ljude.
Čest učesnik Likovnih kolonija u Orljanu bio je i poznati akademski slikar Bratislav Andjelović, jedan od najistaknutijih likovnih stvaralaca kod nas, poznatiji kao Bata iz Vučja. Ove godine nažalost ne učestvuje, ali je u izjavi za Radio Koprijan, naglasio da je raznolikost umetnika i specifičan slikarski rukopis svakog od njih, odlična kombinacija koja je tokom godina za rezultat imala veliki broj slika odličnog kvaliteta učesnika orljanske Likovne kolonije. – Ova kolonija, a pratim rad mnogih, ima visoki kvalitet što nam daje mnogo prostora za stvaranje i mogućnost da deo svoje duše unesemo u nastali rad, tako da su sva dela prepoznatljiva, kako po stilu svakog autora tako i po podneblju sa kojeg dolazimo. Crkva Sv. Jovana Krstitelja na obližnjem brdu, praznik koji je za nju vezan i značaj koji ima za meštane Orljana, daje odredjenu notu ovoj koloniji, jer u samoj potki duhovnog stvaranja jednog autora postoji obaveza da naslika dela, koja imaju jednu posebnu konotaciju vezanu za ovaj značajan praznik, ističe Andjelković. –Dodao bih, kaže, da je saradnja sa organizatorima i ranije bila izvanredna i iz godine u godinu sve bolja, tako da mogu slobodno reći da može dobiti najviše ocene.
Kolonija je otvorenog tipa, tako da svi ljubitelji likovne umetnosti mogu pratiti rad umetnika i ukoliko žele i družiti se sa njima. Direktor Javne biblioteke Bogi Mitić dodaje da svi koji to žele mogu da posete prostor škole i školskog dvorišta u Orljanu, gde umetnici stvaraju, ali uz poštovanje epidemioloških mera. – Zamolio bih sve naše stanovnike koji budu došli da proprate rad slikara, da se pridržavaju mera distanciranja, izbegavanja okupljanja u većim grupama, ali i da nose zaštitne maske, koje smo takodje obezbedili za učesnike kolonije, kao i za posetioce, naglašava Mitić.
Ranijih godina svoje slikarsko umeće imali su prilike da pokažu i mališani iz našeg kraja, družeći se sa učesnicima kolonije i prikupljajući dragocena iskustva, ali i mladi, već afirmisani likovni umetnici poput Petre Mladenović iz Donjeg Bunibroda kod Leskovca, članice Udruženja likovnih umetnika Niša koja je pre tri godine, kao desetogodišnjakinja bila najmladji učesnik tadašnje Likovne kolonije. Evo šta je tom prilikom rekla za naš radio. -Slikam od treće godine, a već sa sedam počela sam da slikam na platnu, kaže ova mala umetnica. Izlagala sam i u inostranstvu, u Parizu, ali i ovde u mom kraju, u Leskovačkom kulturnom centru, u Nišu, Doljevcu i na drugim mestima. Jako volim da slikam, pa planiram da se tome posvetim i kad odrastem, a imam i podršku roditelja, tako da se nadam da će mi se želja ostvariti.
Orljanske predele ovekovečili su tokom godina i Janko Piljović iz Surčina, Boža Milić Tisin iz Niša, Anatoli Ivakin gost iz Rusije, Srećko Radulović iz Sremske Mitrovice, Mirjana Mima Tošić iz Jagodine, a ovo su samo neka od imena iz plejade likovnih stvaralaca koji su posetili opštinu Doljevac i na slikarska platna preneli kolorit ovog kraja.
Pogled u budućnost
Inače, dela koja nastanu ovom prilikom, njih tridesetak, kako ističu organizatori, uvećaće fond Javne biblioteke koji već broji oko 200 slika, od kojih mnoge krase objekte doljevačkih javnih preduzeća i ustanova. Kako kažu u ovoj ustanovi kulture u planu je da u narednom periodu bude priredjena izložba svih radova nastalih tokom godina, kako bi se na jednom mestu videlo svo umetničko blago nastalo u tom periodu.
Autor: Jelena Kozomara
Glavni i odgovorni urednik: Dejan Dinić
Projekat “Tradicija za budućnost” podržalo Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije
U emisiji korišćena muzika:
Špice: Etno grupa Trag – “Kad lijevačko žito zatalasa” i Vasilisa – “Gusta mi magla padnala”
Podloga: Sanja Ilić i Balkanika – Instrumental”Frula”
Etno grupaTrag – “Žubor voda”, Sanja Ilić i Balkanika – “Dolina suza”
Poslušajte emisiju na linku ispod.
https://soundcloud.com/radiokoprijan/emisija-1-tradicija-za-buducnost-jovanjdanjski-sabor
