Znanje i dugogodišnje iskustvo u pružanju medicinske pomoći ljudima je njeno primarno zanimanje. Umetnički dar je ona druga, suptilnija strana. Tu darovitost otkrila je pre nekoliko godina, ali ju je već dovela gotovo do savršenstva. Dr Danijela Nikolić Djordjević iz Kočana, je pre svega lekar, ali i umetnik. Oslikava staklo i tako nečemu običnom daje sasvim novu, autentičnu, umetničku dimenziju.
Potrebu da svu godinama nakupljanu negativnu energiju, suočavajući se sa mnogobronjim ljudskim sudbinama, radeći kao lekar u Domu zdravlja, nekako izbaci iz sebe, uspela je da ostvari kroz kreativni rad, pronalazeći istovremeno u sebi umetničku crtu za koju nije ni sanjala da poseduje. Tako je sve krenulo.
Sada je uspešna i na jednom i na drugom polju, a iako je to i dalje hobi, rezultati tog umetničkog nadahnuća su mnogostruki, zapaženi i traženi. Oslikavanje čaša, flaša, teglica, vaza, činija, kutija za nakit, osnova je njenog stvaralaštva, fokus njene pažnje i segment umetničkih zanata u kom se pronašla i usavršila, dajući istovremeno jedno sasvim novo lice, estetski i umetnički vredno, predmetu za svakodnevnu upotrebu. –Ono što je jako bitno je da svaki umetnik daje svoj lični pečat tom svom proizvodu. Ne postoji jedan isti rad. To je kao neka vrsta igre. Nikad ne znam kako će taj proizvod izgledati na kraju. Prepustim se mašti, pustim muziku, misli me nose i radim. Ovakvi proizvodi su proizvodi sa dušom, a vrednost toga je nemerljiva. U početku sam sebe vrlo često iznenadjivala rezultatima rada i kako je sve to ispalo. Prve neke serije koje sam radila su bile tako nežne, pastelnih boja. U to vreme, na samom početku, pet, šest kutija dnevno sam ukrašava, a te prve radove sam poklonila familiji i oni to i danas čuvaju. I tako je krenulo.
Umetnički zanati sve su popularniji, a tome u prilog govori i to da je Danijelin rad našao put do mnogih krajeva naše zemlje, ali i inostranstva. S druge strane ljudi umeju da prepoznaju posvećenost, autentičnost i ono nešto što svaki ručni rad ima. Rad u koji je utkan deo duše stvaraoca, njegove misli i energija, a to je nešto što treba ceniti. –Mnogo toga što sam stvorila sam i poklonila. Mnogo toga je otišlo i u inostranstvo. Naši ljudi, kad podju odavde, vole da ponesu sa sobom nešto takvo i to poklone. Ipak, gotovo nikad nisam radila da bi se to drugima dopalo, nego za svoju dušu. To su unikati, a baš se to i dopadne ljudima. Volim recimo da radim čaše za vino, one su mi posebno inspirativne, bilo da radim oslikavanje, dekupaž ili neke složenije tehnike. Radila sam recimo jednu seriju proizvoda, za koju mi je inspiracija bio viteški festivalu Manasiji. Uradila sam čaše poput pehara i mnogima su se dopale kao suveniri. Oni koji žele da budu drugačiji, vole autentične stvari, a ovde je svaki predmet unikatan. Radila sam recimo teglice za jednu ženu koja prodaje ajvar i slatko i čitava serija je otišla za jedan dan. To su proizvodi sa dušom zato se i traže. 
Danijela dekupaž tehniku radi od samog početka, ali se sa svakim novim radom dalje usavršava i razvija, stalno u tome pronalazi neki samo svoj izraz, daje lični pečat. –Dekupaž je jako stara tehnika ukrašavanja predmeta, lepljenjem odredjenih sličica i njihovim daljim ukrašavanjem. Datira iz Kine, od pre 2000 i više godina. Sa time sam se srela sasvim slučajno. Posle sam počela sve više da je istražujem. Stalo sam išla napred i pronalazila neki svoj izraz u tome. Mi koji se time bavimo ujedno i jedni drugima pomažemo, učimo jedni druge. Sve što nekome nije bilo jasno neko drugi je već savladao, te smo nesebično delili savete jedni drugima, a ima i radionica gde se svako ko želi može usavršavati, ali ja nisam imala toliko vremena da ih posećujem. Doduše, treba i vremena da se nabavi sve što je potrebno za rad, repromaterijal, boje, lakovi, četkice, sve drugo, jer to nije jeftin hobi.
Upravo u tome vidi i način da se žene, ali i zanatlije uopšte iz ove i drugih oblasti osnaže i podrže u svom radu, da im se pruži prilika da pokažu svoje talente, da razmene iskustva sa ljudima sličnim sebi. – To je bila i želja jednog udruženja koje smo osnovali u Leskovcu, Svetosavske viteške akademije, Udruženje „Vitez“, u kojem se bavimo i starim zanatima. Imali smo nedavno i jedan projekat vezan za srednjevekovnu kulturu našeg naroda. Izmedju ostalog imali smo i radionice starih zanata, poput pustovanja vune, drvoreza, grnčarstva. Interesovanje je bilo veliko i mogu reći da je to bilo jedno predivno iskustvo. Radionice su jako dobre, jer se na njima uči jedan zanat, koji vam može i zatrebati. Ja bih volela da uputim i druge. Tako da se nosim mišlju, bilo bi jako lepo da napravimo neku umetničku radionicu, upoznamo ljude sa tim. Moja su deca završila umetničku školu i takodje bi mogla biti deo toga. Znate, ima puno žena koje znaju i imaju smisla da rade nešto ovakvo, a ne znaju gde da to prezentuju. Ranije je to obično bilo na sajmovima, ali je sve nekako stagniralo zbog ekonomske krize. Pre 5, 6 godina kad sam ja krenula u ove umetničke vode imali smo Kreativne bazare u Nišu, u organizaciji uglavnom ženskih udruženja, poput „Aktiva žena“, Udruženja „Višnja“ iz Niša. Bila sam oduševljena tom prilikom. To su bile jako pozitivne, kreativne osobe. Bilo mi je zanimljivo da upoznam recimo jednog astrofizičara, koji nije imao posao, pa je pravio suvenire, pa profesorku književnosti koja radi dekupaž, pa jednu medicinsku sestru u penziji koja pravi nakit i hekla šešire. Atmosfera je na takvim skupovima uvek pozitivna, niko se ne žali da mu nešto fali, da ima neki problem. 
Vreme u kom živimo brzo je, stresno, izazovno. Nikome nije lako i svakome je ponekad potreban ventil i predah od svakodnevice. Baš u razvijanju hobija, doktorka Danijela vidi način za relaksaciju, ali i nakupljanje snage za svakodnevne životne izazove, za duhovni mir i psihičko zdravlje. Upravo kroz kreativni rad, savetuje, možete to postići. Preplićući struku i hobi, kako kaže, i sama postiže sklad u životu, a to, i kao lekar i kao stvaralac, savetuje i drugima.- Osetila sam potrebu da svoju negativnu energiju nakupljenu tokom godina rada kao lekar nekako izbacim i baš u tome sam se našla. To i pacijnetima preporučujem. Da nadju nešto što vole i ko me je poslušao, mogu reći, da to daje rezultate. Danas je puno ljudi, s obzirom na to da živimo u jako teškom vremenu, sa psihičkim problemima i hobiji su put da se to prevazidje. To je jedna vrsta ventila, što naročito važi za žene. Kada dodju u odredjene godine, klimaks, menopauza, nastaju hormonski i drugi problemi. Bitno je da nadjete sat, dva vremena za sebe, da to vreme iskoristite za nešto što volite, bilo da je u pitanju heklanje, pletenje, čitanje. Toga danas ima vrlo malo. Više se vremena provodi na internetu, društvenim mrežama, gledaju se serije, što nije svaki put dobro. Ja sam na primer imala jednu pacijentkinju koja je imala problem sa spavanjem i lošom cirkulacijom u potkolenici. Rekla mi je da je nekada šila, ali više ne. Došla je posle nekoliko meseci oduševljena. Počela je, kaže, da šije jastučiće, kecelje i tome slično i kaže da više nema problema sa cirkulacijom, jer nogama pritiska mašinu, a s druge strane, dodaje da je toliko preokupirana time, da sada spava kao jagnje. Znači, rešila je svoje zdravstvene probleme radeći ono što voli. 
Na kraju priče upravo takvu jednu poruku želi da pošalje čitaocima. – To je poruka naročito mladjim osobama, koja imaju probleme sa depresijom ili drugim psihičkim problemima i ne mogu da se snadju u ovom vremenu. A tu je i onaj drugi benefit. Može i da se zaradi, ne da bi se od toga živelo, ali da se popuni kućni budžet, da se obezbede dodatni izvori prihoda, svakako da. Pozvala bih i sve one koji imaju osećaj za umetnost da to i iskažu. I ja sam imala unutrašnji poriv dugo vremena, onda je sve došlo nekako spontano i sada sam baš posvećena tome i jako mi je drago zbog toga.
Lepo je pokloniti nekom nešto lepo, pogotovo osobama koje žele da svoj dom urede na jedinstven način i daju prostoru poseban izgled. Ali iznad svega bitno je biti zadovoljan sobom, a kreativni hobiji, koji traže samo malo strpljenja i puno mašte, su siguran put ka tome.
Autor emisije: Jelena Kozomara
Direktor gl. i odgov. urednik: Dejan Dinić
